Bosansko-Hercegovački Istočnik

Стр. 276

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Св. 7 и 8

дневну меру садање мане, јер у саму неродну за ту ману или кишовиту годину обично је сакупе од 16—20 Фуната на дан — дакле од 24—30 пуда годишње ; с обзиром на тако малу количину тамарискове мане Арапи је врло цене и сами само као посластицу допуштају себи да њом намажу хљеб свој. Да допустимо чак највећу плодност Синајскога полуострва у старо вреие према данашњој неплодности на њему у опште а тамариска посебице, то се нико из савесних учењака не би усудио да претпостави, да се је у пустињи Син могло наћи т„лико мноштво љамариска, да би њихова плода могло бити доста бар за два милиона у пустињи блудећих Јевреја. Писац постања (Мојсије) приповеда о мани у таквим цртама, које нам јасно говоре, да је мана била чудна појава и имала надприродна својства. Он говори, да је онда, кад је збор синова израил>ских у пустињи Син почео роптати на Мојсија и Арона услед недостатка хране, у вече исти дан Бог послао препелице, а у јутру, као што је обећао преко Мојсија, спусти им Јехова „хљеб с неба". (Изл. XVI, 2.—4.). Ми смо већ казали, да је мана падала само 6 дана у седмици а шестога дана у двострукој мери, а у суботне дане да никако не падаше; а с друге стране да се је она остављена с петка на суботу сачувала, дочим кад се остављала на ма који други дан у седмици, да се покварила, по тумачењу блаж. Теодорита, „зато, што је такво остављање било нарушавање закона а ; а да ово није бивало због својства мане, о том сведочи

субота, у коју се оно, што је у петак сакупљено, сачувало неповређено; а о том сведочи и мана, која се је многе године чувала у ковчегу. Већ ова особита својства израиљске мане изводе је из реда природних појава и јавно показују њен промислитељски значај. Најпосле, природна мана била је одавна добро позната у Египту и о њој се често говори на споменицима под именом „бела мана". Међутим послана с неба мана није била позната ни странствујућим Јеврејима, ни њиховим прецима. (Поновљ. Зак. VIII, 3.); иначе не би она произвела међу Израиљцима такву забуну, какву је произвела међу њима, као сасвим нова, чудна. Па зато је и Мојсеј за спомен потомству о чудном препитању народа у арапским пустињама, заповедио, да се увек чува мера мане у скинији-у златном суду — пред ковчегом завета (Изл. XVI, 32.—34.). Важно је, да се у св. Писму израиљска мана по кадшто назива хљебом небесним, анђеоским хљебом, (Пс. БХХ^П, 24. 25.) анђеоском храном (Прем. XVI., 20.—21..), духовном пићом (I. Кор. X., 3 ) без сумње зато, што је чудним начином падала с неба, где живу анђели. А све више назначене околности показивале су у мани не само чудни дар Божији, но и пророчки образац онога духовнога, тајанствснога, небеснога хлеба, што га је Господ Исуе Христос дао вернима да га једу ради живота вечнога. (Јован VI., 31.—35. 48.-58., I. Кор. X., 3.—4.). „Русскш Паломник г к" 1895. Превео: Ј1. Богдановић.

0 тајиим гријешннцима. Превео с њемачког Милан Поповић, богослов.

Моји побожни хришћани! Какво дјело, таква плаћа, какав усјев, такав плод и жетва. Док поштен човјек ужива у сваком случају спокојство савјести, похвалу свога Створитеља и поштовање свих људи, дотле злочинац ос,ећа унутрашње неспокојство и грижу савјеети, осјећа поругу и срамоту и вјечна ће га казна једном постићи. Али спољашња плаћа није безусловно извјесна: плаћа и казна, коју нам свијет пружа, изостаје често. Она жена и мати чинила је много година добра ; али свијет,

Гоопод гледа с неба на своја синове : он види и оеуђује сва њихова дјела. шта више њена рођена дјеца мало су то припознали и ријетко наградили. Онај намилосрдни каишар, онај богати раскалашник чинио је многа злочинства ; али свијет и људи нијесу га осудили и заелужена казна није га постигла. Ово је понајвише, моји хришћани, како вас учи ваше искуство случај код грјешника, који крију п забашурују своје гријехе, који многа зла чине под плаштом невиностп и претварања, који не гријеше јавно .него тајно. Они