Bosansko-Hercegovački Istočnik

Св. 7 и 8

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Отр. 285

Вирђинији, Нијемац Георгије Пајер ; у алегенској је цркви био презвитеријански свештеник, чија је нарохија у Алегени, а црква на Мапсћез (;ег 81гее1-у. Томе су свештенику дате некоје брошуре о православљу на инглеском. Он је врло похвалио унутрешње уређење алеганске цркве. Без сумње највећу ће услугу учинити за право славл.е „АмерикансЕеи православни вјесник", који ће се, како нам]ерава преосвећени Николај, издавати у Њу Јорку на инглеском и руском језику, кад те новине ушчитају представници неправославних исповиједања у Америци. А склоних православљу и духовних неправославних лица и свјетовних прибраће се по свој Америци много. Тако је на пр. алеганска црква стекла добру парохијанку у лицу пизз Мапе бшопЗз, Гђа ВЈтопЈз већ је дала цркви 225 долара и аа парохијску кућу разне столареке израде, па ипак јој ништа не смета, да потпомаже епископску цркву у Питсбургу. На рођење Христово Ш188 8 јшопс 18 прииравила је у парохијској кући дивну јелку*) за дјецу парохијску, сама је раздавала дјеци раскошне дарове, за то су јој родител.и и дјеца тада благодарили, а владика је послао благослов и потврдио је у звању почасног члана алегенског братства. Још се живо сјећајући прошле свете четрдесетнице, страсне и свијетле недјел.е, још једном спомињемо лијепом ријечју алегенске парохијане. У све сриједе и петке четрдесетнице служила се у цркви литурђија пређеосвећених дарова, а парохијани посјећивали су цркву, исповиједали се и причешћивали. Долазили су и „на поклоне" и чудили се, што у старом крају — Аустрији, унијатски свештеници не читају на јутрењи четвртка 5. недјел.е четрдесетнице велики канон Анреја Критског с поклонима. На цвијети исповједило се и причестило врло много народа, Свештеник је исповиједао до свеноћног бденија, па послије њега и пред литурђијом. НиЈе се исповједило мање од 200 душа, а међу њима и 10 унијата, који се одрекоше уније. Страене *) Ми Срби имамо мјесто тога новог обичаја наше б а д њ ак е. Ур.

X а м а Савјест мори горе него куга; Кога мори није жића дуга.

недјеље свештенство је служило, с благословом владичиним, у ЕхрогЧ-у у згради инглеске школе, а за тим су се причестили Срби, од којих Петар Гарбић (од 23. год.) и Милан Шкаљац (од 22. год.) сад се причестише први пут у животу. Обојица су врло рано остали без родитеља и по што су се туђи људи за њих старали, никад нијесу ишли на исповијед. Прешав из Европе у Америку, одрасли су, те су и сами могли да се исповиједе, али нијесу хтјели у унијатској цркви. Србин Мунес Цвјетко није се причестио има 9 год., Рада Прогонић — 4, Гашић и други по 4 и по 3 године, У кратко, Срби су се сад трви иуг причеотили од кад су се преселили у Америку из Србије и Аустрије. На велики четвртак у вече у спомен светих Христових мучења и у велики петак на вечерњи кад се носила плаштаница, црква је била пуна свијета. Лијеп упечатак на све учинило је појање свега народа, кад се је при обилажењу око цркве, с плаштаницом „Елагоокразнкш Ј^сифт^" пјевало напјевом, каквим се пјева код унијата у Аустрији. Новцем парохијана купљено је природно цвијеће, те је плаштаница врло добро бил» окићена. Сву ноћ у очи васкрса Великоруси читали су пред плаштаницом књигу: Дјела апостолска (Руси из Угарске и Галиције немају тога обичаја). А кад је у 12 сати ноћу пред пасху било свршено обилажење око цркве с пуно свјетиљака, уз ударање, звона и опће пјевање „ВоскршнТе твос, Христч (гпасе", а особито за „Хр'1'стос г к коскр«« !", ваљало је то све видјети чути и осјетити, да се одушевљење представи. Особито су се пријатно задивали бивши унијати тада, кад се свештеник са свима у храму, по православном обичају, ижљубио. Унијатс-ки свештеници држе за понижење загрлити се и пољубити с парохијаном на пасху. Нека Господ уразуми нашу заблуђелу браћу унијате и нек их поврати у њихову прадједовску православну вјеру! Смирени Њу-Јорског округа Јован Недзјељницки, свештенак.

ј л и ј е. Кроз сав живот Господ људе куша; Благо томе, ком' је чиста душа!