Bosansko-Hercegovački Istočnik

Св. 9

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Стр. 309

Шкоди и онима, који слушају његову клевету : јер им пружа прилику да и они опадају и осуђују, те и њих тако ириводе на оно безаконо дјело, у коме се сам налази. 0 необуздани језиче! колко ти зда дајеш свијету! као што вјетар разноси пожар по цијелом граду или селу, тако необуздани језик разноси свако зло по цијелом свијету. Зна ли један клеветник ? знаду сви, један је рекао, сви говоре. Језик је мали уд, али много зла чини: он је ограђен двоструком оградом, зубима и усницама, али се врло вјешто опружује и клепеће. Хришћанине! чувај се клеветника,

као човјека окужена, да се и сам не окужиш и не погинеш. Немој ни сам да испитујеш људске гријехе, да осуђујеш и опадаш ближњега свога. Испитуј и сазнавај своје гријехе и чисти их правим кајањем и вјером. То је хришћанско дјело, на које си ти позван." — Исус син Сирахов говори : измјери ријечи своје и мешни оград ј на усша своја А ако ниси у стању сам то учинити, то моли за то Господа, као што је и Давид молио: иосшави, Госжде, стражу код језика мојега, чувај врата уста мојих (Пс. 141. 3). Сачувај ме од клевеше људске — не само за то. да ме људи Ј не опадају, него да и ја не опадам друге.

Часови иобожиог размишљаља. Покушаји Том. А. БратиЋа, парох.-капелана.

Ту дакле нема никакве разумности, нити напријед смишљеног плана, него се све ради инспективно. Када би кпд животмња било „разума", јамачно би њихове радње биле савршеније илп несавршеније: челине ћелијце не би имале једнак облик у свих чела на свијету; или не би ни неке птице градиле са свпм једнака гнијезда, него би се владале по своме разуму и измишљале нове комбинације. Али тих комбинација нема, те је то јасно да животиње немају „разума", него је сва њихова радња инстиктивна. — Овако дивни ред у цијелој васиони, по коме се све правилно креће и обдржава, навело је и познатога ФИлозоФа Снинозу да призна, да је сва васељења испуњена једном еминентном супстанциом, једним духом — Богом. Ни дарвинизам није на чисто са „инстиктом" и инсгиктивним радњама код човјека и код животиња. Једни мисле да се, признањем инстиктивне радње код животиња, нскључују све душевне спо-

собности, па за то те радње одбацују као да оне не постоје 1 ): други би их опет признали, али само изнимно, а трећи у свакој радњи и човјека и животиње види инстикт. Међу ове посљедње долази и оснивалац дарвинизма-Дарвин. Он налази да сваки човјек и животиња има инстиктивне осјећаје према самом себи, и онда према друштву у коме живи. 2 ) Доказе за то своје мишљене, налази он у карактерним цртама појединих племена и немислећи, да са тиме долази у контраст са самим собом и да племенске особине погрјешно назива инстиктивним осјећајима. Инстиктивни осјећаји не стоје ни у каквој вези са радњом мозга, или за њих није потребан разум, а дарвинизам вели, да само покрет, може произвести нокрет, или још јасније : свака је мисао реФлектовани покрет у нашем мозгу, усљед свију прошлих и садашњнх упечатака." Ова ') К. Кунис: Човек и животиња I. отр. 26. ./) Сћ. Багуш : 0|в АБз^атшипа- Деа МешсНеп књ. ). стр. 68.