Bosansko-Hercegovački Istočnik

Стр. 316

Б. X. ИСТОЧНИК

Св. 9

као што и јест. Тај његов темпераменат учинио је и код нашег 1 бољег трговачког сталежа иреокрет у погледу вјерских питања — и од ових чугае и други нижи, и сада све што се броји у интелигенцију код нас (а на несрећу и по цјелом Српству), на нашу велику жалост, окренуло је главу од своје вјере и цркве, и баш тијем негирањем вјере хоће они да покажу овоје богаство душевно и своју високу наученост! Просвјетне прилике ишле с .у, а и данас још иду, на руку овоме развоју код нас, јер наши књижевници немогу никако да се спусте са своје научне висине, па да пишу поучне и корисре књиге за наше народне потребе — већ се бацише на поље високе филозоФије, ту ти они прева^ају Дарвина, Ренана, Волтера, Хекла, Мирабоа и све оно што се данас појављује у књижевности Француској, ББемачкој, Енглеској, дакле у онијех народа који су нама у просвјети тамам за 500 година напријед. Њихову дакле капу они метнуше на наше главе које се истом родише! Наша младеж која се васпитаваше на страни (понајвише из Аустро-Угареке и Србије) доноси собом социјалистичку, комунистичку, реалну и друге, незнам ни ја, какове све те теорије и проблеме, који се јављају у земљама, гдје је много радника и гдје је индустрија развијена, и хоће је да пресаде и-у наш добри и прости народ, који живи сасвим другим животом него рецимо Белгијски и Француски радник у Фабрици. Он нема ниђе ништа, ни куће, ни кућигата, а наш има и кућице негато, и земљице негато, па боме животари како је Бог дао ал' према ономе живи као велики господин. Попут онијех прилика доноси та наша изображена интелигентна младеж, те измете људскога духа и к' нама, па кад је већ ту, онда

је прво вјера и поп, на које се напада као да су они узрок тога зла (тамам по француски ?) и да тијем баш покаже простом народу своју високу науку коју је на страни кашиком нокусао —- лумпујући и проводећи лијепо своје вријеме по гато каквим нечастивим мјестима и у другатву измета људскога друштва, гдје обично упропасти здравље и таковим знањем долази нам тај просвећени млади човјек да нас усрећи. „Нема Бога" прва је њихова ријеч — природа је све, то су попови измислили да могу живјети! Ето то су плодови науке њихове на страни и она корист коју од њих очекујемо! Народи на западу који су 500 година мислили и премишљали и просвјетом се спремали за оваке теорије и науке сада кад ви^ају плодове њене, гледају да народ опет излијече од њих, јер ено Француске кота мораде доносити државним законима пријетње и награде да би добила подмлатка и нараштаја — ено на све стране буне и отимања, кра^е и свакојаки злочини, јер кад нема другог живота кад нема Бога — удри? живи, роби, пали, јажд, пиј, и весели се! Фамилије се раскопавају, срећа се уништава, нема добрих матера, да се брину за дјецу, јер оне хоће да живу, образа нема, поштења нема, јер чему то све, кад нема душе бесмртне! Они дакле исти видећи ове плодове, почеше свуда истребљивати ту штетну и грозну науку и пребољевају ту умну слабост, постадоше сада много побожнији него ми, који се ето јуче ослободисмо пушке и ханџара! Па куд веће и горе несреће наше! Сиромашни и неуки свештеник босански нађе се и сам у чуду и постаде спрдња и поруга своје пастве, јер нити је чуо шта знадијаше што о тој новој