Bosansko-Hercegovački Istočnik

Стр. 334

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Св. 9

Јевреја има на земљи свега око 8,000.000 и то: иреко 6,000.000 у Европи, у Азији 300.000, у АФрици 56.000, у Америци око 500.000 и у Аустралији 32.000. Мухамеданаца има по прилицп око 250.000.000, јер њихови миспонари у Африци боље напредују од хришћанских. У Европи и Азији има их преко 170,100 000, у Африци око 9(',000.000 ; остало у Америци. У мухамеданце убраја се преко 1,000.000 Срба у Босни и Херцеговини и европској Турској; преко 320.000 Бугара у јуж. Бугарској и Ист. Румелији. Осталих,које називамо незнабошцима има око 850,000.000 душа. Од тих има:

Браминих вјерних око 210,000.000, будиста, кинеских и јапанских разних вјера скоро 500.000 000 душа. Најпослије има таких, које с правом зовемо идопоклоници 5 то су т. зв. Фетишнсти. Њих има чак и у Европи око 20.000, а преко 20,000.000 у Азији, око 130,000.000 у Африци, 17,000.000 у Америци, у Аустралији, и по острвима разли читих мора око 2,500.000 душа. Дакле нехришћана има два пута више него хрпшћана свих уједно Код толиког броја л,уди, међу којима се још није засијала свјетлост Христове науке, не треба да се хришћанске конФесије међу собом гложе и једна другој јаму копа, код толиког рада још не почетог. Ко је одушевљен и борац за Христа, нека се ту огледа!

Р а з н о.

Допуна тестаменту блаженопочившег Митро полита Ђорђа НиколајевиЂа од 26. новембра 1895. Тачка I. (Види лист „Б. X. Источник" свеска VII. и VIII. од 1896. год. стр. 224.): „АЕ и Митрополит дабро-босански. Број 28/м Српскоправославној црквено-школској општини у Блажују. Сходно својој иобуди и ранијој одлуци: да по времену и цркву у том мјесту помогнем, а на молбу општине од 27 децембра 1893., број 39. — ријешио сам се, да на зидање цркве православне, за парохију осјечко-блажујску, поред постојеће школе, притечем у помоћ прилогом од четири хил>аде Форината а. вр., али само иод сл.едећим условима : 1) ако црква буде онаква, каква је предложена у плану са дописом општин ским 29 новембра 1892., број 52. 2.) Ако се црква начини најдаље до двије године, са гробницом, рачунајјћи од дана, којег се план одобрио буде. Данас новце депонујем на име општине у Биажују, код народне дионичке банке. Односна књижица, гласећа на четири хил>аде Форинатаналази се у сачувању код консисторије. Новци ће се подпзати уз претходну молбу општине и моје одобрење, и то : Хиљада Форината чим по одобреном плану цркви се темел., положи •, двије хил.аде издаће се, кад црква буде под кров стављена, а потоња и чстврта хил.мда, када се црква по све доврши у зидању.

Ако се ова црква не би најдале за три године поднгла, т. ј. од 14 јануара 1894. до 14. јануара 1899., ја, или мој замјеник — митрополит дабро-босански — са консисторијом, потегнуће ове новце натраг, и половицу употребити на друге племените цијели, у корист народа срнскоправославног у Босни, ове дијецезе, и остатак од двије хиљаде Форината, раздијелити на родбинске моје, у тестаменту означене нашл .еднике. Ради ове евентуалности, један примјерак овог писма, под мојим подписом и печатом, остаје у консисторијалној архиви. На основу тога, нека општина даље поступи гдје треба. У Сарајеву 14/26 јануара 1894 (М. П.) АЕ. и Митрополит дабро-босански : Ђорђе Николајевић с. р. свједоци печата и потписа: Г Б. Петровић прото; с. р. С. Н. Давидовпћ прото с. р. и Ђорђе С. Бјелановић прав. свештеник с. р." Одликован. Ваљани уредник овдашњег листа .,Бос. Виле" госп. Никола Г. КшииковиЛ добио је од Султана Хабдул-Хамида орден Ш. степена Меџидије. Усрдно честитамо! У Маглају на Врбасу биће на малу Госпојину о. г. поставл.ен темељ срп. православној цркви, која ће својом љепотом дичнти онај крај. Живили приложници ! Руски цар Никола II. са царицом посјетио је 15. августа о. г. престолницу Беч, теје као гост пробавио код нашега Монарха 3 дана.