Bosansko-Hercegovački Istočnik

Стр. 506

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Св. 9

то је највећа наслада ! И како је лијепо, кад онн то чине без икаква присиљавања, кад их нико не нагони, већ сама од добре воље стоје у х.ладној цркви, осјећајући У С РЧУ свом праву срећу — блаженство. Шта још краси младост ? Тежња за науком. Младићи су дужни у младим годинама етјецати себи нужно по живот знање. У стјецању знања мо]зају бити незаситљиви и неуморни. Гдје год им се прилика пружи да науче што корнсна, нека иду тамо, јер је наука таково благо, ко^е не сагоријева у огњу и не тоне у води, које нити тат краде нити мољац подгриза. Наука узвисује човјека у очима добрих људи, она му даје земаљска блага, она га води к вјечноме спасењу. Читамо у јеванђељу св. Луке: И Исус наиредоеаше у иремудросши и у расшу и у милосши. код Бога и код људи (2, 52). Тако је дужан и сваки младић да учи и учи ; Исус Христос већ у 12. години, сје^аше у храму Јерусалимском међу најученијим законицима, задавао им питања, одговарао им на питања, да су се они дивили његову знању св. Писма. Ево примјера нашим младићима — да приљежно полазе св. пркву, да иду за пијевницу и поју црквене пјесме, читају апостол и то не само устима него и умом и срцем, а што не разумију, нека питају онога, ко је старији и искуснији, и да сваки даннапредују у мудрости. Осим наука духовних, има и других корисних наука, — све их треба да уче, и ништа, што је корисно да не упуштају. ИГта је трећи украс младости? Поштење и добра навика. Треба ли што рећи или учинити, нека младић најприје промисли, је ли добро, је ли паметно што ће рећи или учинити, да се касније не стиди, кад за то дознаду други. Најбоље је, да младић постави себи за правило једном за свагда: да нигда не употреби

нечисте и гадне ријечи, нека се једном за свагда с њима раскрсти, па нека и не гледа на оне глупе људе, који их употребљују. Ријечи наше треба да су чисге, јер ми носимо на себи најчистије име Господа Исуса Христа, име онога, који се није нигда љутио, него се још молио и за оне, који су га распели. Он је и нас учио : сваки, који рекне брашу својему: рака, би Ле крив скупшшини; а ко рече: будало! биће крив иаклу огњеном (Мат 5, 22). Најљепше је, да не зна никаквих гадних ријечи. а кад не може да рекне добре ријечи, — боље је да ћути. Једнога учењака запиташе: како то да је он, у дјетињству био врло кржљав и слаб, ипак доживио дубоку старост? Он је одговорио: „од дјетињства нијесам никада имао ни једнога непријатеља а то зато, што нигда никога нисам осу^ивао, до ли себе сама: себи сам увијек био најстрожији судија. Ја нијесам никада никоме рекао пусте ријечи, и за то су ме сви вољели, и ја сам имао много другова, а непријатеља ни једнога; моја је душа била увијек спокојна, а то је благотворно дјеловало и на тијело". Други, врло искусни човјек, говораше: С малих ногу привикао сам да будем према свима учтив. Може бити да ко није тога заслужио, но то мени није шкодило, за то су ме сг.и вољели и помагали ме у нужди". Код поштена младића нека буду чисте и добре његове ријечи, чиста и праведна његова дјела. Чувајте се младићи, чувајте се дјевојке, да никада из ваших уста не излети нечиста, грјешна ријеч, или оедфивање других; настојте да буде код вае све промишљено и пристојно. Свађу, препирку, тучњаву, исмијевање, непристојне пјесме, и шале нека су далеко од вас!