Bosansko-Hercegovački Istočnik

Стр. 348

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Св. 10

Американски социалог X. Георг у дјелу 8осла1 РгоМетб" вели: „Спас друштва. нада слободнога и потпунога човјечанекога развитка, јест у еванђел>у братимства у — еванђед.у Христовом". — Монтескиј изјављује: „ У Христовој религији концентрисано је вјечно, а и времено блаженство и срећа". И најжешћи противник Хришћанства ПТтраус у своме дјелу „Оаа Бећеп Геш" на више мјеста признаје савршенство Хришћанства. а тако исто и Ернест Ренен. Паполеон I. Бонопарта у писму од 5. јуна 1800., свјештенству Миланском, пигае; „Никакво друштво не може опстати без морала, а морал без релнгије; и само је религија у стану дати држави сталан и трајан основ . . ," 1 ). У истоме писму сравњује он друштво без религије, са лаћом без једара, и вели, да тако другптво мора пропасти у највећој ме^усобној борби. На таку изјаву о релилији, Наполеона је навело личпо искуство, та највећа филозофија — како рече Џорџ Бајрон, јер је он био очевидац, оних крвавих покоља у Паризу и Тулону за вријеме револуције. Али религија није само најмоћнији основ и најтврђи темел, друштву п држави, него је Хришћанска религија и најмоћнији покретач цивилизације, и она је управо створила најславније књижевнике и умјетнике. Један францусви списатељ за Хришћанство вели: ,, Сада ће оно имати своју литературу и своје вјештине; сада ће оно имати своје слпкаре: Рафаила, Леонарда де Винчи; своје музичаре: Палестрнна, Баха, Хендела; своје поете: Дантеа, Кормелија и Расина, Милтана . и Клопистока. Оно ће задахнути ораторе, као што су: Боснет, Бурдалу. Масилона; Ј ) Сравнл : „ГГоглед иа религиозно васпитање и на ртаву" („Иетина" 1889. стр. 869.)

: оно ће обновити истраживања филозофа I што свједоче: Маленбранш, Кант, Фихте, ПЈелинг" 2 ). Исти писац. згодно каже и ј за реализам. кога заступају атеисте: „Ако ј је реалност добра и ако ми, хтјели не хтјели, радимо само на томе, да у тој реалности сносимо закон, овда у овоме свјету нема мјеста за идеал свјетости и | слободе, коју проповједа Хришћанство" И збиља, када бп ми гтапге мисли збили у I колорит реализма, онда нестаде идеала, а без идеала нема ни моралног ни мате; ријалног усавршавања, а без овога усавршавања пропаде наука, пропаде вјештина ; — нестаде, културе и човјек до |је до I животиње. Религија, па она била и несавршена, ј води мисли човјечије у висине идеала и човјек тежи да се приближи својим идеалима, те V тој тежњи усавршује сам себе. Хришћанство је особито богато у идеалима и онај који је задахнут том религијом, те тежи, да се приближи својим идеалпма, тај ће доћи до највишег сгупња умног прогреса. А какви су идеали реализма? Човјек се разним преображајима развио до да нашњег ступња савршенства, од врло просте и несавршене животиње, а цијел. му је живота врло проста и једноставна, : баш она коју Аристотел зове животињском По томе нам може реализам дати за идеале или животињу, и ш најсавршенијега реалисту, грознога цара Нерона, а ти би нас идеали одвели до највећег умног | прогреСа и до савршене моралне и матеI ријалне пропасти. Осврнимо се још мало, на вјеру у највише биће — Бога. •Ј *) „Главви типова морала" сри. превод од К. Петровић (,,Учитол>- бр. 28. 1888. стр. 430).