Bosansko-Hercegovački Istočnik

Стр. 354

В.-Х. ИСТОЧНИ&

Св. 01

Ипак Ти, о, мој пелики Господару! ијесто свега тога, дајеш ми опроштење .. И ти сн први који мир тражиш. . . . 0, неисказане благостиње! 0, достојног трпљења за једног Бога! Чујте, освисвети, који сте на небеспма свједоци за моје нечисте ријечи, да сравните с поштоваЊем толику љубав и благост Божију! Ја зборим за себе сама, да ако не би ни шћела бити вјечна мука, требала бч да буде за мене, видећи мој гријех од свакога зла гори и несретнији. Не поради чега другога но поради овога — да је ово досађпвање моме Господару, па и ако би изпјесно зпао да ћу мучеи бити, ипак у сво будуће вријеме живота мога хоћу да сачувам заповједи Бога мога и да Га признајем за Онога који је у ствари т. ]. за благо неисказаио,, благо најскупље и непостижимо; а да се у неисказану благоутробну бездну могу потопити неисказани путени зала мојих. Опе очи, ове на зло готове руке, овај несретни јевик и ово тијело, које бијаше оруђе љутње, хоћу да буду судови погсајања. А. 'Ги — Господар)' мој, ради своје неисказане благости, ради најчистијег свога имена и ради славе свијех твојих обећања, учини, да буде тако, награди ме за доброту добротом и учини срце моје опет теби налично. А колико сам одступио од Тебе у прошлости, толико да Ти будем вјеран у будуће, и колико Те ражљутих, толико да ти угодим покајањем, — да тако чиним од сада, да не престајем нигда у све вјекове вјекова — Доиста! П. У Понеђељак. 2. Мјесто ђе си погријешио. Знаш ли мјесто ђе си погријешио? Нијеси погријешио пред човјеком, него пред Господом својим и Богом, који све види.

Пред оним, који ти је закон поставио, смио си да порушиш закон; пред очима судије свога, наругао си се Њему осудом и одрицањем: пред својнм пзбавитељем презро си крв Његову; пред очима онога неисказанога величанства осрамотио си друштво Његово, а био си слуга једног одпадника! С њиме си се сјединио и усудио си се, да будеш протнван Богу Згријешио си, учинио си (највеће) лукакство, и што си год могао. Пророк Јеремија говори: „ ■/« ши говорим и свјетујем гае. ако хоЛеш и у будуЛе да гријешиш, наЈјн мјесто, ^е те Бог пе види. " (Гл. 3.). Другим ријечима: Како си могао гри јешити ономе, — свемогућем Богу, који је пред тобом, који је осветник гријеху'?, Говорим ти; Како си могао да учиниш пре т, свевидећим очима оно безакоио преступљење, за које се не би усудио предамиом учинити? Зар ти не би пристојније бнло да иогријешиш пред цијелим свпјетом, иего ли иред једним Вогом?!? 2. Вриј еме. Знаш ли вријеме, када си Бога ос[»амотио? Потље тога знаш ли, да си помоћу светог крштења постао сином Божјим? Када те Он награди толиким св. дјелима и када си видно, да ко умире, вшне не гријеши Богу и када си све то знао, како да га разгњевиш? И, опет си Њега разгњевио! Он те створи у мјестима Хришћанским ђе си нримио истиниту свјетлост св: вјере. Он те још чува у сваки час, стара се за твоју храну, за одјећу и живљење твоје. И држи те за великога —- толико, да је не само заповиједио доњим створењима да те слушају у твојим потребама, него ти