Bosansko-Hercegovački Istočnik

Св. 10

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Стр. 38б

Трњине као лиЈек Трњине ее узберу и добро осуше. Ко пати од пролива и лаке срдобоље, треба да поједе по неколико осушеиих трњина. 2-3 прегршти поиијешају се са правом љ утом комовпцом. Што дуже стоји, то је и лијек јачи. По једну кашику у чашн млаке воде 2-3 пута узети, умали бол. Чудан тестаг«енат. Богати хотелијер Лове у Сусексу у Енглеској оставио је својој жени готова новца 3000 фунти штерлинга (преко 37.000 фор.). У тестаменту стоји да та, жена на дан смрти мужевљеве мора ићи боса са запаљеном свијећом у руци око цијеле пијаце у Сусексу и наглас читати извјестан лист, у коме су написана ева. зла дјела, која је она за његова живота чинила и чим га је мучила. Послпје тога мира јавно признати, да би живот њеног мужа био много дужи, да је она имала краћи језик и, да све жене имају да поштују и слушају своје мужеве и да их не љуте. Ако млада удовица не испуни те услове, добиће само 10 фунти штерлинга (око 120 ф.) а остали новац добиће рођак њеног мужа, кога она никако не може да трпи! Српски епископи у Ст. Србији. „Пол. Кор." јављају са Цетиња, да је Министру спољних послова —- Вуковићу пошло за руком, да добије начелно пристајање Порте, да се у Ст. Србији поставе два српска епископа. Спаливање милиона. На дуван се троше милијони. Свијет се тужи на оскудно стање, а овамо баца у вјетар и на штету свога здравља толике милионе. Колики клет новац оде на проклети дуван, види се по томе, кад погледамо колико само вриједе они огорели остатци од цигара, што се бацају по улииама и кафанаиа. У Енглсској има нарочито њуди, који иду и купе те огореле цигаре, па их препродају, те се од њих прави бурмут. Енглеска статиетика ухватила је рачун, да се зате огореле окрајке од цигара узима годишње тридесет милиона динара. Кад толико вриједи оно, што је већ бачено било, , онда је оитање, а колико се потроши за здраве : цигарете и дуван, који се у лулама пуши?! ' ј Двор турског султана. У једном енглеском часопису саопштено је о двору Султан Абдул- 1 Хамида и о животу. тамошњем. Код оних добро- ј намјерних рефорама у погледу на економију, султанов двор кипти хиљадама беспосличара, који носе титуле; секретара, надзорника, дворских | чиновника и т. д. Њпма стоје на расположењу ј

царског двора уређена је невјероватно велељепно, 3—4000 робова. који се зову болтаџије. Кујна и о султанову трошку рани се у Јулдис — Киоску најмање 8000 људи и жена. Говоре да се у кујни налази око 400 кувара и паракувара под надзором турских, француских и талијанских главних кувара. Султанов харем има 1500 робиња, које су поднјељене у различне класе. Султан има четири законите жене, а уз то друге небројене фаворите. Већину од ових купе ,или. отму од родитеља черкеских или ђурђијанских. Харемом унравља султанова помајка, разборита женска, која и европеки мисли, а врло је штедљива и уредна. Њена власт над женекадијон у харему безусловна је. Кад се извози, прати је војничка пратња као и Султана. Врховна ризничарка, такође је разборита старија женска тако рећи, као враљица, која заступа валиде султану. Једна европљанка висока иоложаја, која може у хареме слободно да улази. вели, да се женске у харему већином носе по европејски. Одијело им је од најскупљих париских и бечких материја, и тако рећи, клецају под теретом накита од дијаманата и бисера. Међу женама у харему, има жепа и од неколико паша, које за неко вријеме на измјенице врше службу дворских госпођа. У ову женску јерархију, спадају и жене Дворских чпновника, које такође живе о султанову тронтку. Женске у харему уживају више слободе, но што се обично мисли. Кад по пропису п§крију лице, могу г ићи куд им је воља, могу правити визиге, а често их човјек виђа и у главним базарима и у Пери на улицама и на шеталиштима У љету бораве на Босфору, на азијским Слагким Водама; у јесен и прољеће налазе се на европекој странн, али их пјешице никад човјек не може видити. Ради њихове забаве, има у дворској башчи позориште, у коме се дају операте и балети. Оам Султан Абдул-Хамид живи врло просто и много ради. Он устаје у 6 часова и с једним секретаром ради до подне, па онда доручкује. Затим се шета или воза у кајику по дворској башчи. Кад се одатле врати, даје ауденције. У 8 часова у вече обједује, кад-кад сам, кад-кад са својим великодостојником. У вече са својим од којих синова свира на клавиру какав комад на че.тири руке. Особито му је мила лака музика. Одијело му је као у евроиских Џентлмена; на његовом дугом црном капуту само о свечаностима има по какав већи орден, Он је први султан, који