Bosansko-Hercegovački Istočnik

Стр. 400

Б-. X. ИСТОЧНИК

Св. Ц

п чисто својих присташа. У исто вријеме ту бијаше људп п са комунистпчкпм теорпјама Морелија п Меблија, чији се зачетак може лако опазити у „Утопији" Томе Моруса. Ски људи, са тим разним начелима? радили су на преврату, али како су им идеје биле различите, тако су им били различити и циљевн, које су жељели постићи са превратом. Социјализам је хтјео да препороди друштво по својим идеама: материјалисте су хтјели да извуку за себе корист, а да у тој опћој забуни постан^ богаташи; присталпце апстрахтног идеализма замишљали су себп да ће створп ги нове друштвене уредбе, које се неслажу ни са идеама социјалиста, нп метеријалиста, а комунизам је опет хтио да оствари своје идеје. Коловође преврата, да би боље успјели, морали су маси народа преставити цркву и државу, као виновнике свега постојећег зла. Народ, задахнут вјерским ндејама, није се могао одважити на грозно крвопролиће, јер је он волио овога свијети и трпјети да добије вјечно блаженство, посље смрти, за то је социјализам ц хтио избацити вјеру, погато она смета соцнјалном развитку друштва. „Религија упућује човјека увјек на срећу, на ономе свијету, као накнаду за биједу, коју је овђе трпио; и ставља му у дужност, да, са обзиром на онострано блаженство, земаљску биједу трпељиво сноси. Тиме она слтета човјеку, да свом снагом земну биједу надвлада н такову друштвену организацију створи, којом ће људи у опће земно благо, које једино иманеке вриједности постићи, дочпм је у изглед стављено блаженство онога свијета — просто уображење" х ). — Ово је социјализам потпуно 1 ) Др, А. Штекл : „Вјера је потребна" („Глас Истине" за 1884. бр. 20- стр. 159.

пзвршио, али није су социјалисте нншта постигле. Револуција се свршила, пошто је на шафот ижилатину (?) довела све своје покретаче, и опет је остало све зШиа §по, јер су се све занешењанке теорије показале, као просте глупости, без вриједности. Када је и социјалпзам и комунизам одиграо своју улогу без успјеха, онда се казало, да та начела нијесу крива неуспјеху, него су криви сами члансви покрета, „Велики људи, који се објавпше, као вође претстојеће револуције у Француској показаше се крајше револуцијонарни. Онп непризнаваху нпкакав ауторитет" — вели Фр. Енгелс 2 ). У ту се сврху појавише нове социалисте, да би оправдалп неусхијех ггогинулих другова у револуцији, и одатле данашњп модерни социјализам води своје најближе поријекло. Први се појави Сен-Симон 1802. год. са својим дјелом: Писма женевског грађанима својим сувременицима." Он први поче да расправља питања о својини и капиталу и о неједнакој подјелн рада у друштву, те у томе налази узрок сиромаштини. Он је у маломе пзнио све оно, што је казано још у почетку, на питање: шта је социјализам, па је п сматрао за највећу врлнну да помаже сиротињу. Како је био у неку руку наклоњен имагинацији, да је он створен у ту цијељ, да поправи друштвене одношаје, то је п сам искомбинирао нову религију „1е поиуеаи сћпаћашбше." Оно што је код Сен-Спмона бпло непотпуно, то је допунпо Шарл Фури са својим дјелом: ,,Та1)1еап с1и пеи\ т е1 огс!ге (Јошез^^ие" (Слпка новог домаћег реда). V, Фр. Еагелс: „Развитак социјанизма" стр. 3.