Bosansko-Hercegovački Istočnik

Св. 11

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Стр. 893

безкорисно расмотрити овде подробније садржину те важне апостолске наставе„Подовдетт*. К141ТИ 6ДИНК1А ЖСНВ,1 /И8ж8 г )." Жена пастира има врло важно значење у дрлу његове службе. Она може или помагати му у испуњавању његове дужности и у одношају према цркви, или пак бити препреком за њега; јер ако није она с њим у његовом делу, тада ће бити против њега, одвуће га од дела. Тим начином, она може бити његовим добрим или злим генијем, јер она се налази око њега у тренутцима његове слабостп и сете својим утецајем неопходно или јача, пли слаби силу његове пастирске ревности. Коме није познат утецај жене у најразличнијим одношајима жпвота. Без увијања могуће је казати, да жена предаје свакоме народу овај или онај наравственп склад, који се открива у његовом друштвеном животу. Историја нам даје на стотпне прпмера слабих мужева, који су показивали несумњиво граЈјанеко јунаштво и то с тога, што су за њима стајале жене, које су пх држале н храбрнле не саветом само у овој или оној часној служби, вего бу^ењем и јачањем у њима општега осећања дд-жности и саопћењем дотпчнога правца њиховом частољубљу. Још чешће, мора се припознати, могуће је приметпти, хрђави домаћи утецај, који човека од природе благороднога, часног и некористо.вубивога мало по мало преобразн у малодушнога, слабога и млакоњу, који свуда истиче себе као себичњака п гледа у друштвеном раду само средство ка достижењу властитога добитка и добра, — п све то јавља се посљедицом оптптења са женом, кад што јако добро васпитаном, верном женом, добром мајком, али у дугаи које сасвим ')■ 1 >еч „бпшкоп -ћ" овде је употребљена у оиштем смислу — и епископа, и презвитера.

! недостаје велика идеја друштвене дужI ности. И пастир није слободан од сличних утецаја. Пастиру је у његовом делу саосећање истинито хришћанске жене нешто впше него просто пријатељство, то је мила и драга помоћ срца, вернога божанственоме Учитељу, у часовима човечјих страдања и искушења, кад шта више и наравствено јак човек пада духом, а међу тим у близини његовој нема другога земаљскогадруга и пријатеља, коме би нсповедио о својој душевној борби, слабости и страдањима. Осим тога, има област у животу црквеном, где служба жене управо је неопходна и | тешко се чим другим може заменути, на пме — у релпгиозним саветима вернима њенога сопственога пола. Женама је природно открпвати своју душу пред женама. И жене неких пастира беху „ђаконисама" у апостолском смислу те речи, служећи као оруЈје у прпвађању лпца свога пола ка познавању Спаситеља. Истинито хришћанска жена може помагати мужу такођер у делу назидања својим финпјим и савршенијим разумевањем женске природе, сагласности женскога ума, примером живота, и својим, често врло важним практичким познањима, које је стекла у блиском обраћању с људма. Н>ено право иојнмање човечјих карактера често бпва много пропицавије и верније од спорих и често тешких размишљања мужа. Ипак главне обвезаности жене свештеникове, без сум!ве, односе се к њеној рођеној породици, а не ка парохији мужа. „Овои долгћ. докр"к гц)лкаиј,8." Сваком дому, баш као и свакој управп, потребан је извеспп органнчки закон, који му даје извесни ред и карактер. Свештеник је дужан старати се о томе, да учини свој