Bosansko-Hercegovački Istočnik

Б.-Х. ИСТОЧПИК

Отр, 27

свештеници, г. г. чаенпци, официри, пјевачко друштво „Ооко"" етранигости и еви одлични преко 300 особа. При обједу, подигло је Његово Впсокопреосвештенство чашу у здравље Нзеговог Апостолског Величанства нашег прејасног владара цара и Господара Франц Ј. I., истакнувшн многа доброчинства и високе милости, које је Он на сав народ овијех земаља излио и излијева, нагласивши даље, да је и данашња радост народна јасан доказ царске милоети, коју је Он у владалачкој бризи срп-прав народу и у овоме крају учинио, јер је и ова црква помоћу Његове владе подигнута, на које је црквено пјевачко друштво „Соко" одпјевало царску химну, са многаја љета. Затим је котарски предстојник г. Адамовић, наздравио Његовом Виеокомпреосвештенству и у једно захвалио му ее на подигнутој здравици Часни госп. Стеван Правица, тајник и ђакон, наздравио вис зем. влади и свима њезиним органима. Предсједник срп-прав. црквене општине г. В. Мерђеп, подпгао је здравпцу Његовом Високомпреосвештенству а у једно напомињући и Његовом Апостолском Величанству нашем премилостивом цару и Господару Фр. Ј. I. вис. зем. влади, народу и

евима приложницима новоподигнуте цркве израз благодарности. Здравица је више било, обично као п прп другим свечаностпма. При освештлњу пуцали су са новог града топови, а пред црквом ојничка парада из пушака пуцала у три пута. За трпезом се сиђело до 4. сата пошље подне, и онда су се сви разишли весело сваки на своју страну. У 5 сати била је вечерња, на коју је благоизвољело доћи и Његово Високопреосвегатенство. Пошље излаека из цркве са вечерње бавило се Његово Високопреосвештенство са народом све до мрака, поучавајући их у својој прађедовској вјери и лијепој народности српској. Тај дан прихода је имала црква 400. фор. Сутра дан т ј. 9 септ. Његово Високопреосвештенство иоздравпло се са општином и народом, те наставпло пут у ман. Добрићево на конак; а 10. истог мјесеца одпутовао је сретно из ман. Добрићева у Требиње. У БилеЛу, мјесеца децембра 1896. године. Падзирател, нротоирезвитер: Ђорђе Периновић, свештеник

Весједа на коју је говорио при ђачкој пракси у рељевској ( „Сину муња од Једрена града, А загрмље на сред Цчриграда. Гром удари у поље Косово И разори Немањића царство. Сриска нар. пјесма. Племснити роде српски! Ево се данас навргаи равнијех пет стотина и двије године, како се разлијеже ова пјеема гаиром цијелога Српства; ево данас, велнм, наврши се пуних пет вијекова и негато више, како народ српски прославља овај дужни и врло значајни дан, јер он нам збриса нагаег пошљедљег цара Лазара и најбоље српске јунаке, за тијем нам унигати и саму нашу царевину. Данашњим даном почео се непријатељ српског имена и часног крста ширити по српској земљи. Од данашњег дана почео је народ ерпски цвилити у оковима и то све до прије неколико година.

Видов-дан, >гословији 1891. -}■ поп Лука Каран-Карановић. Заиета нема, племенити роде срцска, такове светковине у народу српском, која би могла душу српску —- душу племеннту из дубине њезине потрести, као ова тужна светковина, као овај Видов-дан. Зар се теби, роде српски, не узруја крвца сваког часа, кад се сјетиш Косова и битке косовске ? Зар не планеш гњевом и жаром родољубља? О заиста је тако. А да је тако, то се освједочавам отуд, гато вас данас видим узбуђена срца, у грозничавом стању, успламтјелог жара на лицу и запојене осветничкпм гњевом. Тако данас сваки правц Србин изгледа! Тако сам и ја данас потрегаен! Да вам, племенита Србадијо, редам јаде, да вам бројам туге, да вам говорим о мукама п патњама, гато снађоше мили народ српски кроз