Bosansko-Hercegovački Istočnik

в.-х. петочппк

Стр, 69

оца; учшшо се ианово обвезан на послушност његових заповједи и поприино натраг евоју дужност. И управ на овај начпн бика права покора у обраћању, коју Бог тражи од човјека. Оп мора П ])изиати мноштво, величину, ; гнушање својих гријехова и мјесто помишљања на' оправдање, узетн у обзир све околности- које отешчавају његов грнјех; мора пасти нитице пред највишег, судију, клањати се његовој праг.пци и призиати да он није ништа другО заслужио, него немилост и гњев, емрт и прокЛество ; ; мора признати своја злочинства пред Господом и предати се сраму н забунл, које ће изазвати у њему поглед Господњи; мора га тронути у срцеј што је он тако добростиво часно и љубазно биће, он велим уврјеДио свога етворитеља, свога оЦа и доброчинитеља, што је преступПо тако праведне, тако Истините и мудре'3: коне, што је радиЈ против евог виеоког одређен>а, јако осрамотио и пореметио евоју природу и уДаљио се од сврхе, на коју га је Бог створио. Ова посматрања морају га исиунити са непритворним н болним кајањем за своје грпјехе; морају га натјерати, да прибјегне милосрђу божијем у Исусу Хриету; улити му право гнушање зла, н емртну мржњу против њега; појачати га у намјери, да не буде више роб гријеху, вего да праведно живи; и да из веде ову намјеру, мора устрајно радити око тога. Он се мора заиста оканути зла и настојати да се усаврши у добру ; мора наредити своје" жив љење по другим начелима и законима и, као што свето писмо вели, препородитп се душом п "срцем. 11п на пио друго немора смјерати, Пего да побије неуредне пожуде и страсти, које су прије њиме владале, да испуни дужности прије занемарене и да се упражњава у свима врлинамаЛма да се оне јако противе његовој шкоДљивој наклоности и његовим земаљским благама. Ово је, драга браћо моја, иајбитнији н.ччин обраћања, без којег би узалудна била ева претходна мишљења и начини покоре. Иеправедник мора недопуштеним начином себи прпсвојена драра.. повратити њиховим законитим поеједпоцпма; блудник, прељубочинац, мора раскинути везу којом га веже наслада, заГлушити своје тијело, и очистити се од свих Шрља тијела и духа; тврдица мора промијенитп своје земаљеко мишљење ; мора гледати благл ове земље равнодушно

и уирављати своје мисли, своје жеље и потребе на невидљиво; охолост мора пасти, осветплац праштати, свјетскп чбвјек на небо пбмишљати. Тако мора сваки напустити крнве путе, којимје досад ходио, одрећи се порока и гријеха, којим је досаДа роб био, одклонити сва дражења и прплике, које нас на то побуђују и тежити за светим у страху божијем. Ево, шта је тражио Бог од својег народа преко пророка. Умијте се, очистите сеј уклоните злоћу дјела својих испред очију мојих, престаните зло чинпти, учите се дОбрО чинити, тражите правду, исправљајте потлаченога, Дајте правицу сироти, браните удовицу. Тада дођите вели Господ, па ћемо се судити: агго грпјеси ваши буду као скерлет, постаће бијели као снијег ; ако буду као црвац, постаће као вуна (Исаије. 1, 16—-]8): Да, драга браћо моја, ако је наше покајање такове прирОде, ако доноеи такове плодове поболшатћа и правилности; тада се : смијемб "отуда надати великим добитцима. Ш. Добровољаи повратак изгубљеног сина имао је, како светб писмо пели. најжуђеније поељедпце,Он се Ш'је преварио у својој нади. Напрбтив, добри дочек његова оца : пре'вазилазгхЈ[ сва његова оЧекивања, Тек штб је угледао овај њеасњи отац својега еина, разжалило му се. Он га -цредусрета пада му око врата и љубп га; -заборавља све његове преступе и погрјешке; новраћа му изгубљено ираво дјетињства; указује му најјасннје доказе своје очинске нагелоности; н испуњује његово срце најживљим лобудама радости и весеља. Као што отац жали синове, тако Господ жали оне, који га се боје (Псалбм 103, 13) Госнод је близу онпјех ерца, који су скрушена, и помаже онима, која еу смјерна духа (Псалам 34,• 19). На впсини и у светињи станујем п с онпјем, ко је скрушена срца и смјерна духа, ожнвљавајући "дух смјернијех и ожпвљавајући срце скрушенијех (Исаија 37, 15, 66, 2). Он је Миаостив и погатедљив, Тако бло ја жив, говори Господ, није мн мило, да умре безбожник, него да се врати безбожнпк са свога пута и буде. жив. (Језекије 33,. 11). Није ли ми Јефрем мио слн? није ли дпјете предраго? Од кад говорим против њега, једнако га се опо;утињем; за то је срце моје устреитало њега радн, доиста ћу се смиловат на њ- говори ГоспОд (Јеремија 31, 20).