Bosansko-Hercegovački Istočnik

Св. 2

В,Х. ИСТОЧНИК

Стр. 71

усијеха. Оно истина, при куиљењу добровољних прилога обећано бијагае. да ће имена приложника у јавности изићи и то баш изрично у Источнику, због чега ми није могуће избјећи па и ако сам то хтио, него да коју ма и летимично о сггоменутом, па и ако од тада прође већ некпх 8. мјесеци, проговорим, које ако нађете за сходно изволите у наш омилјСни Источник уврстнти. Но пошто је од споменутог освећеља звона, као што рекох, већ више времена прошло — пак сам од свег тога доста и заборавио, то нека ми се опрости, ако баш све тачно истакнуо неби, у толико прије што мн до тога и небијаше, дочим негатопослови и дужности са којима сам оптерећен прекраћиваше ми —- служба је најпрва. а од осталога нашто се доспије — а нешто и још највише слабо здравље, без кога се човјеку баш нигата и немили и еие дгу уџрав иде нреко вољс. а и пословица вели: „весело срце куђељу преде." Но шта би? кадје обећано пак није фајде, мора се, ма и касно, изврлшти. Даклен да пријеђем на саму ствар: Парохије петровачке саставни су дјелови: Варошица Петровац и Се.иа: Рашиновац, Колунић и Суваја. У Петровцу постоји парохијална од тврдог материјала ио окупацији подигнута црква, која је од Његово [високопреосвештенства г. Ђорђе Николајевића на 20. Јула 1891. у славу св. Ап. Петра и Павла освећења (впди бос.-херц. Источник од 1891. ст. 389.) У Колунићу је такође црква од тврдог материјала још у стара времена подигнута и у елаву св. хр. Преображења посвећена. Ово бијаше пре пр. устанка једина црква у овом котару — односно протопрезв. па н она је внше пута паљена тако, да ју је усопши протопрезв. Василпје Иоваковић са парохијанима му два пута покривао. Иста је била порохијална црква парохије Колунићке. под коју је и Петровац погпадао; али пошто јеукинута, организацијом парохнја колунићка,то јеи ова стародревна црква постала фплијалом парохијалне у Петровцу ностојеће цркве. Село Суваја пошто је властништво двају бегова, то је она подијељена била и на дв •јсвештеника, јер негда бези односно спахије имађаху

подпуну влает у свему 1 ) те и у подјели парохија и постављењу свештеника, па тако и ово село од којег је прва половица т. ј. муратбегова, била сама за себе парохија са саставним дјеловпма: Пола Суваје, Бусије, Цимегаа, бјелајски Ваганац и Мале Стјенани. Ову иарохију до пр. уетапка служио је парох госп. Јован Пећанац садашњи прото Варцар вакуфски. Другу половицу Суваје са пола Брестзвца и пола Вођенице елужио је сад већ усопшти свештенпк г. Марко Милановић. Пошто свештеник госп. Пећанац по окупацији оде у Варцарвакуф, то први део Суваје подпадне под нетровачку парохију, коју је служио усопши свештепик Глигорије Новаковић а Бусије Цимегаа, Ваганац-бјелај, и Мале Стјењани под парохију Вођеницу, нароха Дмитра Ћуркуса. (Јуваје друга иоловила са смрти свегатеника Милановића такође поднадне под парохију Иетровац а пола Воћенице и Брестоваца под парох. Вођеницу. Но са организацијом парохпја протопрезв. Иетровачког негдагањи саставни дјелови сувајске парохије и послије Вођенице, т. ј. Бусије н Стје-. 1 њани мале причисљени су парохији Пркосииа; Цимегаа, Бјел. Ваганац н Брестовац Вођенпци, а Суваја тек парохнји Петровцу. У Оувајн послије окупацнје т. ј. док ју је стужио усопгатн свештеник Глигорлјз Новаковић, подигнута је у сред села на врло лпјепом храстовим гајем обраслом земљишту, које се јога од старина зове црквени Гај, па и ако се непамти да је ту црква била — једна кућа од слабог матернјала у којој ее је до сад гт и сада свршава на освећеном антимпнсу св. служба Ножија у неке одређене дане преко године. Кад је млади свегатеник Вукасов Милановић догаао у Сувају са намјером, да се поново устројн парохија Сувајска, онда сељани споменутога села скупе међу-собно добро-вољне прилоге те у 1892. год. наруче преко гоап. Пере Креце трговца из Петровца једно звоно, на којем је с једне стране *) Безима морало се је плаћати да дадну кључ, да се црква огвори. Ово ми је вшне пут.а прииоведао покојни ми огац т. ј. да је и он еваке .Летурђије прегходно морао ићи Бегу и молити га да му дозволи цркву отворити: а већ по себи се разумије да му је са иуним пгакама морао ићи, дочим у нротивном нити би му смио отићи, а још мање цркву отворити.