Bosansko-Hercegovački Istočnik

Б.-Х. ИСТОЧНИК

-> Стр. 99

Прво: величином ове пребозкествене тајне јер у њој цар и творац све['а што се види и не впди Христос, Бог и човјек у ствари 1 ) бага тајно под очитим видом хљеба и впна лежи пред вјернима у јсиу и истиниоо им се даје на корист и помоћ, која пропстиче од те свете тајне. Јер који достојно слузки и причешћује се бозкесгвеним тајнама, постизава не само опроштај грјехова, него се удостојава и особитих дарова благодати и освећења; приопћује се Христу 3 ), есоји је неиз црпими пзвор освећења и благодати. Друго: Оскудицом и потребом свога сиро маштва; јер сваки, који прпбјегне овоме богастиу, запста ће примит изобиље б^гаства божествених дарова и изобилно ће напунит оскудицу духовног свог сиромаштва. Овештеник и дјакон хотећи вршити свету службу и приређивати св. дарове, осим тога, дужан је и ово понаособ имати бива, да би благоизво-дијо предлагатп честне дарове у славу Вога, који се слави у св. Тројици и начаст свих светих, који су се уселили у небески рај; на корист пак п опроштај грјехова себп и свим вјериима божијим, који су па земљи и оним, који су се у истинитој 1 православној вјери побожно упокојили; затим понаособ за све жпве и умрле, који су препоручени његовим молитвама, и о благостању св. сабор е православне апостолске источне цркве; и свршавати божествену литурђију по усганови Ј ). Молитвом свегатеннковом: н [откори о8ео [»1 и т. д. хљеб и вино битно се претвара у тијело и крв Христову наитијем св. Духа, и пошље те молитве премда видимо хл>еб и вино на св. трпези 7 али у самој је ствари оно, што не виде чуствене очи, истинито тијело и иетинита крв Господа нашега Исуса Христа само под видом хљеба и вина (Посл. источ. цатр. о прав. вери чл. 17). 0 битном присуетву Исуса Хрисва у тајни јевхаристије учење правоси. цркве има доста непоколебивих основа, како у св. Писму, тако и у свешт. предању: На првом мјесту ријечи обећања Христова о тајни јевхаристије (Јоан. VI. 27—68). — Причање тријух јеванђелиста Матеја, Марка и Луке о установи тајне св. јевхаристије. (Мат. XXVI. 26; Марк. XIV: 22; .Тук. ХХП. 19.). Најнослије о том свједоче сви васел.енски сабори. Тако н. пр. оци ирвог васељ. сабора исновиједгиаи су: „На божественој трпези ми нијесмо дужни просто видјети предложени хл^еб и чашу, него уздигнувши се умом, дужни смо р.чзумјет вјерохМ, да на свешт. трпези лежи Дгмц^к Бож{и кз*л1лан гр^н /и1рд (Јоан. I. 29.), који ириносе на жртву свештеници и истинито примајућ чесно тијело и крв његову, дужни смо вјероват, да су то знаци нашега воскрсења." 2 ). Јер сам Христос вели- тдуи /иок) плоттч и п1ан /ИОК> КрОКК^ КТу ПрЈШКДГП^ и ^ЗК КТ* ШЛТТ* ијош . . . И / Интћ жнкот-к к^чнмн? Да се од почетка хришћаиства. увијек принашала та жртва црквом свједоче древне литурђиј^.

Господрбој и обичају св. правосл. источне цркве као тајну, која освећује и жртву, која умилос, тивљава 3 ) и грјехове очишћава, у којој Дух Свети по пзразу божествених ријечи: „и (откори 8ко к"к т^ло рсристоко, и кино (водом мало растворено) кг КрОКћ (ГО ^ОЖ!!ТК!ННуВ, ПрЈЛОЖИК-К д8^0Л1Т1 ТКОИ/Нг гкатм.ит .", истинито присуствује на пријестолу, гдје се ср . дарови предлажу. Пето, треба да свакако настоји, да веома доетојанствено и с дубоком смиреногаћу приступа божественој овој тајни помишљајућ на Његову величпну, мнлосрђе н бескрајну чпстоћу а на своју ништетност, нечистоћу п немоћ; јер заиста Ке човјек постићи велику благодат и радост од таковог размишљавања 4 ). ПГесто, треба марљиво, да настојп, како ће стећп богобојажљивост и размишљати о страстима Господњим, јер ће тако имати духовну наду и љубав прама овој Христовој тајни; јер при њој припчдајућа искрена молитва са позорности може заиСта веома добро помоћи. Овако дакле приправљајући се служнтељ на достојну службу, или хотећи причестити се божественим тијелом и крви, мора по усгаву црквеном у очи службе свршити вечерњу (или преслушати) и на њој се богобојазљиво поучити у мисли својој, ганутљиво размишљајући: како ]е Господ и Спас наш Исус Христос, посље својих Спаситељних мука у петак вечер на крсту висио ради наших грјехова и умро ради нашега Опасења. Како му је један војник пробб копљем ребра, из којих је одмах истекда крв и в >да. Како је затим Јосиф заједно с Никодимом скинуо тпјело Христово, оба^шо плагатаницом и положио у гроб; и како Марија Магдалпна и пречиста матп Гоеподња с илачем н велпким нарицап.ем, с горким срцем то гледаху. ;5 ). Јевхаристија је умило стивљавајућа жртва, јер је опа баш не раздј^лна са жртвом крсно.м ; а крсна жртва бв^ сумње иринешена је за умилостивл.ење Вожје због грјехова свих људи ; и она је увијек, како рзкос.мо, ирннашана била црквом на умилостпв.г-ење за спасен.е свих људи живих и умрлих (Пос-вед. лптургија св. Аиостола Јакова и др). 4 ). Човјек је пао у грјехокно стање, окалао се, ностао с-лаб и немоћан, за то т]>еба да у вијек разминм»а о добрима и да])Овима које му п]>ужа св. тајиа јевка]>истије, иа на најпристојнији начин смјерно поиизно, да јој приступа, знајући да има примиг у себе ца.Ј«а цмргткУкми^н^-к н Гогподд гогподггкугси^и^т*. — Оии пак који се безб]>ижно односе гој св тајни, и1та више презирно и раст]»есено, нодвргавају којем ће иримпги плату. Такви бо .Бе да не долазе па св службу ни св. тајни приступају. Бол.е да. се не зову православни.ма, кад руше своју светињу