Bosansko-Hercegovački Istočnik

тр,

102

Б.-Х.ИСТОЧНИК

Св 3

с п ода, што је дужан ; јер је страшно пасти у руку Бога живога, ако на суд или осуђење своје буде когод јео тијело и пио крв Господа нашега Исуса Христа. Свештеник и дјакон да могу служит божествену литурђију, треба, да буду чисти како душом тако и тијелом; јер као што се пристоји, да. буде цијело чисто, тако треба и одежде да има чисте I и нијеле. Ако пак буду веома каљаве или подеране, а свештеник се усуди у њима служити, смртно гријеши; јер омаловажава Христа Бога> који истинито присуствује у пречистим својим тајнама. Зато свакако су се дужни свештено, служитељи бринућ, да им одежде буду пристојне и чисте, па ако су и сиромашни; осим тога мора

нокте обрезане : тако поглавито ради божествени тајана морају бит чисти. Тако исто морају бит и људи, који на њега гледају н руку му цјеливају, да се неби чим увриједио. Сваки пак, који се хоће причестити, добро ће учинити, ако е вечера зубе ишчисти и измије своја уста, да неби у јутро (кад измива уста упало у грло штогод из воде, и да неби био запријечен служити, илн се причестити' 1 ) Ако пак и јутром за сигурно измије уста, а при том не прогута нимало воде, може без икакве сумње служити.

Ј ) Сваки, који се ус.уђује причестит >слије него ј што окусио потпада, закону наравственом и раће одговора ва то, што није савјесно вршио и чинио по за овима услове који припадају св. Тајни ; како сама св. црква .•* описује ; јер

да има главу очешл>ану 3 лице и уста измивена, ( јјАдмД и пиаи шдостоии^ свдт* н пи итт* '

(Наставиће се),

Пет бесједа Николе М. Шкорића, пароха вршанскога.

I.

На Богојављење 1890. Срби браЛо и Срикиње сестре! „Покајте се, јер се приблизки царство небеско" (Мат. III. 2.) Овако позиваше св. Јован претеча и крститељ господњи на данашњи дан прије 1859 година народ јудејски, који је био заборавио за свога творца небс.скота. — Па зашто их је позивао, драга браћо и сестре!? — За то, да се покају од својих гријехова, које су починили гонећи и тукући пророке — божије посланике — и друге његове угоднике. Ов. Јован је њих позивао баш у оно вријеме, кад ће се крстити снн свевишњега т. ј. Исус Христое, јер је требало, да се уклони тама са овога свијета, а да засија свјетлост небеска науком Исуеа Христа сина божијега. Иа тако и бијаше: творац неба у земље из љубави према роду људскоме — својим синовнма — јави се у тијелу човјечијсм; да окаје велике гријехове, које учини наш приотац Адам и прама^ка Ева у рају земаљскоме.

Бог посла свога јединца сина —- Исуса Христа, који као човјек, покори се свима законима људским. Исуса Христа крстио је онај св. Јован за кога рекоше пророци, да ће звати из пустиње.: „Припремите пут господњи, начините праве стазе његове" (Мат. 3). Св. Јован био је као и други људи, али га је Господ Бог изабрао за претечу; јер је у Јована било чисто срце од гријехова. Кад се је Господ Исус кршћавао, онда су се отворила небеса и показала се св. тројица т. ј. Бог отац јавио се гласом говерећи : „ово је син мој љубезни, који ми је по вољи (Мат.III. 17); дух свети као голуб вијао се је над Исуса Христа, који се је кршћавао у Јордану. Све то — као што рекох — учинио је творац наш из љубави према нама људима синовима његовим. — А света црква читањем данашњега јеванђеља позива нас оним истим гласом, којим је позивао св. Јован Јудеје. Али је њезин глас двојак: 1. црква нас позива: да се покајемо и одвратимо од рђавих мисли и радова; па да више не чинимо гријехова, како би као прави синови божји могли доћи њему без