Bosansko-Hercegovački Istočnik

Св. 3

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Стр. 101

Томе је јога сходно размишљати и то: како је Дух свети у трећи дневни час сишао у виду огњених језика на апостоле, вад су били скупљени на молитви теих просвјетлио. Размишљајући ово, непрестано се мора Богу молити. да подари и њему Духа светога, као и светим Апостолима, за просвећење духовног разума, и како би достојно свршио божествену службу, коју је предузео. ПТести 1 ) час свршујућ, ваља да богобојазљиво размишљава: како је шестог дневног часа наш Спасителз носећи крст свој одведен био на распеће; и како је без и најмање мнлости жестоко прибијен био на крсту четирима чавлима на Голготи, и висио распет између два разбојника; и како су војници пораздијелили између себе његове одјеће; како су му се ругади оии, који су мимо њега пролазили и како га је грдио 2 ) разбојнпк, који му је висио на лијевој страни; како је била тама по свој земљи. Девети 8 ) час (кадгод се пјева; исто тако евршујућ са сваком богобојажљивости, треба да помњнво размншљава ово: како је Спаситељ наш, зкелећд спасење рода човјечјега на крсгу висећ узвикао говорећи: „жедан сам", и како су га напојили оцтом (квашном) смнјешаним са водомкако је преевету своју душу предао 4 ) у руке Бога Оцаи како се вас темељ земаљски потресао, камење се распало, мртви из гробова устали и како му је један војник копљем ребра пробб, и одма изиде из њега крв и вода. Ова укратко споменута и друга спаситељева и господња сградања побожно размишљајућ п срдачно, са скрушеним срдем, а ако је могуће, имао би и са СЈзама кратке молитве да свршује.

*) Шести час данас одговара 12-том по поноћи. У овом часу се проелавља расиеће Христово. Исус је сам морао тад носити крст свој; док се није нашао ван града човјегс из Киринеје именом Симон, који мораде по заповијести носити крст, јер је Исус нод теретом тим био већ изнемогао. -) Заисга је гадна радост туђему злу! Исус напротив заиста је славно чинио; за непријатеље се Богу молио и зла дјела им праштао. Грдњу није грдњом враћао ; него тршго шутећ. Учимо се и ми владати по том узвишеном иримјеру Сиасител>евом, јер ћемо за сваку грдну ријеч дават горје одговора. Не чинимо другоме оно, што нијесмо ради да нам ко учини! 3 ) Девети час одговара данашњем 3-ћем сату по нодне. Спомиње се тад. 4 ) Тим ннм је отворио пут спасењу од прародигељских грјехова. Ради Његових страдања и смрти можемо очекивати отпуштење сваког гријеха и оироштење казни заслужене. Заго у свако доба морамо изливати хвалу и бла-:одарност и славити Господа Исуса Христа.

На лзобразитељним 6 ) (ако литурђпје н не буде) благодарите Спасите .Ђа радн такових жсстоких мука, које је својевољно ради н >с претрпио, да нас ослободи од мука ђавољских; и због изливене иречисте његове крви, којом насје откупно од клетве законске и ради Његове смрти, која живот даје н којом је оживпо човјечапски род, који је бно гријехом усмрћен; уз то непрестако има се смиреним срцем молити, да ради тих сви х евојих доброчинстава, којима је обдарио човјечански род, даде и њему благодат остав љања грјехова, да тим достојно прннесе му бескрвну жртву и слободно без осуђења да се причести прсчистим и светнм Његовим тајнама. Ако пак свештенпк или дјакон и когод други приправљајућп се на св. причешће остави правило, које је приЈе споменуто, и које припада божеетвеноме причешћу било својевољно ради љености или безбрижности и то цијело или неки дио, смртно гријеши. Када се свештеник у духовнии стварима, које су потребите за човјечје спасење, бивл слушан,ем исновјести болесних или здравнх, или причегаћпвањем или крштењем болесннх, а у то приспијева вријеме за божествену службу, те је прпнуђен оставит правило, онда у таквом случају не гријеши. Само мора послије божествене литурђије свршит све, што је остало, те није прије могао. Молитве пак односно причешћу треба да 5ез одлагања говорп пред литурђијом. Зато и они, којц хоће, да се причесте св. тајном, морају црквено пјевање и правило односно светог причешћа потпуно и тачно испунити и размишљати о мукама Госиодњпм. Ако писмено не познају, тада их морају поучити о томе свегатеник или дјакон' или клирик, да вигау жељу стеку љубави Господњој и у истој се боље убједе. А који пак знају писати и читати, а нрезиру црквено правило и побјеђени мннјењем о себи без скругаеног срца, ако еу и одрасли ксјега год било спола, на се усуђују приступнт тој страганој тајни, нека одустану од тога, н свегатеник као духовни отац, нека иепнта то и тада нек одлучи од светиње, док се дотичник поправи и са помн->ом

5 ) Изобразнтел.ни су кратко молитвословл,е, у којему се нрославл.а Господ, говори се о блаженству непорочних л>уди, чита се Символ вјере затим троиари и најиошље молитва: „Бдмгослоклк) Господл нл јкакој крЈ/ИА и ,