Bosansko-Hercegovački Istočnik

Срт. 104

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Св. 3

свога свештеника. Потпуно сам, дакле, увјерен да ће сваки Србин притећи у помоћ своме свештенству и сачувати му сиротињу од просјачења. — Хоће, хоће, наш драги Србин, јер се његова дарежљива десница увијек на сваком хуманитарном и светом дјелу одликоваше, што нам лрошлост јасно свједочи. Но, на наме, драга браћо свештеници, сад стоји да се одлучно заузмемо, еда би ова племеннта замисао што прво у живот ступила. За то вас овијем братски позивам на оснивање свештеничко-удовичког фонда. Неплашимо се моралније ни материјалније жртава, јер то су врло мале. Нмајмо на уму племениту цијељ те установе. Почетак рада око урећења фонда, од стране свештенства, по мом мишљењу, био би овај; сваки прото или надзиватељ у своме протопрезвитерату са подручним му свештенством нека држе свештеничку сједницу, на којој би се водили братски разговори о устројству фонда. Још би боље било кад би и наше црквене општине са свештеницима заједно те сједнице држали. На тијем братскијем састанцима главнији бп разговори били о улогама фонда: редовнијем и изванреднијсм. Резолуције овијех братскијех састанака треба одма доставнти нашој св. АЕ. митрополији, која ће на основу предложених надзора, предузети даљни посао око уређења фонда.

Наша св. АЕ. митрополија радо ће поћи у сусрет жељи свога свештенства и народа, и озбиљно порадити, да ова давно жељена установа у живот ступи. НГго се тиче улога, моје је мишљење да се у редовне улагаче уброји. 1. Сваки свештеник год. 10 ф. или 100 ф за вазда ; 2. свака црквено-школска општина год 5—30 фор.; 3. свака манастирска управа год. 6—30 фор. Мећу изванредне улоге убројаобих: 1. завјештаје и добровољне прилоге појединијех даражљивијех особа; 2. купљење добровољних прилога сваки парох у својој парохији; 3. при носи од духовнијах концерата и забава, које би се у ту сврху удржале; 4. новчане епитимије и т. д. Ово је само моје скромно мишљење о улогама, а остављам браћи, нек пресуде. Као што се види, има начина, има средстава да своје потомство осигурамо. Само воље, прегнућа и истрајног рада, па да нас 1?иди Бог. Надам се да ће овај мој братски позив, браћа свештеници радо примпти и одма се светој дужности одазвати. Са српским поздравом ваш у Христу брат: У Мосшару. 26. фебруара 1897. Стеван Шаниковић парох бјело-пољски.

У славу пресвете Богородице.

Клечећи је Богомајка Свемогућсм захвалила, Па Јовану Вогослову Божју милост објавила.

Кад и задљу молбу сврши, А на гори Јелеонској И в'јест доби од анђела Кад ће слави тој небеској.

Поврати се своме сгану Ал' све с' у њему узрујало!

(Свршетак.)

Од божанске моћи, славе, Више но од сунца сјало! * Сродници је походише Још Хришћана другпх много, И лијеваху грозне сузе Што је себи зове Вого. * А она је свјетовала Све присутне сада ове, Да не лију грозне сузе, ТПто је Бого себи зове.