Bosansko-Hercegovački Istočnik

Св. 3

Б.„ X. ИЗТОЧНИД

Стр. 117

одма е послом престани, одмори ее и гледај у даљину. Посдије сваке болести. штеди очи и не наирезки их коју неђељу дана. — Падне ли ти у око какав трун, не тарп око, него подигни горњу трепавицу и тако је мало придржи, дакле

трун не испане сам. Неће.-ли ти трун даисиане, потражи л.екара. - Добијеш ш болест у очима, или. ако осјетиш да ти видсла^ потражн одмах љекара. Без Љекарева еавјета, пз употребљавај наочаре нипошто. ' 1

Из Јерусалима 19. фебруара о. г. стигла је архимандриту Венијамину овде телеграфска депеша, Есоја у сриском преводу овако гласи : „Блаженопочивши наш отац и патријарх јерусалимска Герасим позван је у вјечна небесна селенија. Свјатјејши синод сагласно изабрао је мене за привременог заступника патријархова, које ]е и висока порта иризнала и потврдила,и Бог да ме укријепи у предузетој служби на корист наше свете цркве и манаетира. Заступник: ■ј- филаделфијскн митрополит: Дамјан. * На дан тога оглашења, звонило се у објема овдашњим црквама православним за покој душе блажењејшег патријарха јерусалимско-палестинског. ИИ.И.АТ-К ! Кузман Марјановић, свештеник лужачко-паланачки у протопрезвитерату 1,'анског моста. Овај ријетки и омиљени служитељ олтара господњег испустио је своју старачну п племенпту душу на дан 1(ј, децембра 1896. год. у 86. години свога живота. . Кузман Марјановић рођен је 1810. год. на св. Врачеве "Кузму и Дамјана од оца и -свегатеника Јакова и матере Анђелије. Све до смрти свога оца бавио се са пастирским животом. Након смрти свога оца рукоположио се је за свештеника овим изненадним случајем': год. 1843. дође за повијест од султана на везира босанског, да од раје из босанске крајине покупи оружје, да би већ у том крају крваве Босне пОстао мир. Везир је смишљао ва који би начин лакше могао свршити то онда замашно дјело, и сјети се, те влДдици тадашњем рече: оће ли он за народ српски бити гарант, да ће сам оружје

Читуле. « лако предати. Између тих вођа народних који су за евој српСии род палк у тамницу, бјеше и и поа Јаков, који је са остаЛима послат био у Сарајево. У том ходу јашући 1 окован на осамарену коњу, а поред тога немилоСрДно бпјен буДући од непријатеЉа крста, Седми дан је у кршли сарајевској исиустио своју мученичку душу. Покојник буде у старо сарајевско гробље сахрањен, ђе му кости и данас почивају. Ђед попа Кузмана, поп Јован, бјеше такође народни мученик м бранител. ноћенога српства којега непријатеЉски ланци одведоше у заточене у Видим, ђе му земни остатци и данас вјечни санак бораве. Кратак је ; -простор у часопису овом, да се напомене старина и изведе родослов предака упокојеног оца Кузмана^ једном речју, оад наступа већ 15б. година, од шко се у овој ријеткој моралом II побожношћу еачуваној породпцн свештенство васпитава и његује, прп евему томе, што су им даљни потомци и предци њихови и на коље од непријатеља х;ригаћанс1ва натјецанц били. Ваеилије Марјановић, свештеник у Аша нима, Милан Марјановић, свешгеник у Санском Мосту, Вид МарјановиН економ ји старој у Паланци, то су синови старине Кузма:на. Јован Марјановић, свегатеник у Варегау, Светозар Марјановић, свршени биоградски бОгослов у Санском Мосгу, Васо Марјановић, учитељ у Јањи, Јово Марјановић, приправник богословски у гнмназији сарајевској; Ђуро Марјановић, принранниК богословски у гимназнји сарајевској; Лазар Марјановнћ, трговац у Бос. Крупи ; Миле Марјановић, трговац у Бос. Крупп, то су унуци бившег упокојеног Кузме. Све своје епнове н

предати, но владика да би себе Пз тог шкрипца , унуке до посљедп.ег п задљег часа, блаженоизвукао предложи везпру овај Свој план: да све упокојенп је етарац на школама г о свом трошку народне вође као свештенике и трГовце позатвара, издржавао. Наука му бијагае д&кле највећи извор а народ ће се тога преплашити-, и оружје врло