Bosansko-Hercegovački Istočnik

Стр. 144

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Св. 4

Када су хришћанека гоепода питала: Куд ее ђеде Немањино благо? А св. Сава им је смирено рекао: „Ој бога Вам господо ришћанска, Не говорте о мом родител.у Не говорте не грјешите душе, Није бабо потрошио благо На наџаке ни на буздоване, Већ је бабо потрошио благо На три славна српска манастира - " А тако исто, по овој народној песми, покојни Митрополит и народни добротвор није потрошио своје благо ни нашто друго већ на српску школу. Његове светс задужбине свједок су његових родољубивих и узвишених дјела. Његове задужбине, видљиви су знак и доказ истинити, да је он ширио и подизао просвјету

у српском народу, да би му народ напредовао у сваком погледу. Он је знао, да сваки народ без прое.вјете пропада, па је смишљао како ће најлакше у свој народ да пресади своју свету асељу и намјеру, те мислећи да је зато најбољи бедем српска школа, с тога је исту потпомагао на сваком кораку. Ко не жели и нема просвјете, духовно је мртав. То је знао и покојник, који је мудрнм и узвишеним духом сјединио свето православље српску школу са српеком народношћу. Те ми сада овђе скупљени дођосмо да се здужимо његовој заслужној сјени и кличемо издубине душе: Слава Ђорђу Николајевићу народном добротвору! У Тегању , 9. фебруара 1897. године. Јован X. Илић свештеник.

Говор на парастосу спомен годишњице од дана смрти блажено-упокојеног АЕ. и Митрополита дабробосанског Георгија Николајевића. Држао на дан 9./21. фебруара 1897. г. М. Поповић парох рогатички. Љубезпи ХришЛами и благочасни зборе!

„Благо човјеку, који до вијека ашви, имао са рашта и родити." (П. В. Њ.) Ове знамените, пуне дубоког и високог значења ријечи изрекао је пјесник и владика Црногорски Петар Петровић-Његош. И заиста, љубазна браћо, у овом кратком и привременом животу на овом свијету, нема ништа љепше, племенмтије нити часније, него, кад човјек својим примјерним животом, својим радом и својим добрим дјелима у народу своме, у ком живи и дјелује, своје име овјековјечи. То у истини, ако се је ико досад ових знаменитих ријечи удостојио, то је међу првима први, међу достојнима најдостојнији наш блажено-упокојени Митрополит Георгије Николајевић. У овом моменту немам довољно снаге нити ријечи, да би се могао за њега као човјека, првосвештеника и великог добротвора српско-православног народа, достојно изразити у оној потпуној мјери и цјелини узвишености и достојанства,

какво је Он заиета у овом српско-православном народу заслужио, те и Своје име овјековјечио. Довољно је, љубазна браћо, то, кад погледамо на Његова велика и славна дјела као: књижевника, добротвора и великог поборника цркве и школе српско-православне, видићемо, да су Га та дјела подигла и узвисила на онај високи степен, до кога се без великих жрт< ва и самопрјегорења себе неможе доћи; а с' друге стране увјерићемо се, да су та дјела учинила, да Га је не само свештенетво и народ Његов, него и страни свијет високо цијенио, поштовао и тако рећи обожавао. Управо са јучерашњим даном навршила се је година од данр смрти велнког добротвора и Митроносца Георгија Николајевића, чији спомен ево и ми чинимо, да се заједно са осталом нг?шом браћом бар у неколико одужимо великом добротвору народа српско-православног. 0, Ти оче и владико свети, који си С1да на истпни, цогледај са висине небесне на нас, на стадо Твоје, моли се за нас Оцу небесном,