Bosansko-Hercegovački Istočnik

Св. 4

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Сгр. 159

сам истом увидио с ким имам посла. Па пошто мој г. Крнета није управо ни говорио о теми коју је покренуо, него је изволио почаститп моју маленкост опадањем, клеветом и измишљотинама, које ни најмање не доликују његовом свештепичком чину, нити његовој виооконаучености, коју он као што ^сам вели „из скромности неке да показује" (?) нити }е навода, које сам тамо истакао — оборио нити их је могао оборити јер су истинити, при свој евојој високо-учености — то ћу и ја престати о том говорити. Међу тијем ако моја браћа свештеницп, њих 400 скоро на броју (осим г. Крнете.) по свој Босни и Херцеговини примају ту његову подвалу и клевету за готов новац (онда Нек се не чуде што то и други људи чине.) Добро! Мени то ништа не смета! Нека је и носе на својој грбачи, кад шуте сви као да су оловом заљевени! Али пошто си ти пречасни господине Крнета у пошљедњем твоме писању, напао лично мене,

а оставио оно о чему смо говорили — познавајући ме добро јер је г. уредник „Источника" у декембарској свесци код оне моје расправице, ставио почетна слова мога имена а и читаво име меБу сарадницима штампао — а пошто ја Тебе пречаани оче немам части познавати (а ти си се као поштен човјек и каваљер већ и сам морао јавити), то те као човјека и свештеника позивам и молим: да се изволиш мени или у овом листу, или иначе јавити, да могу потраасити од Тебе сатисфакције за моју увријеђену свештеничку част, и да се могу поклонити Твојој величини, са којом се Ти тако обилато хвасташ. Не учннпш ли тога, онда ћу бити приморан сматрати Те опадачем и клеветНиком, који није у стању стати јавно на бранич свогијех ријечи. Да си ми здраво! Твој Петар Ј. Лапчевић, свештеник и катихега.

Јавне благодарности.

Побожна христјанка и врла Српкиња Василија Вјештица из Шајиноваца на своме самртном часу и последњој исповиједи пред потписаним својим парохом завјештала Је г^ркви прекајској 1 вола, у вриједности 40 фор. Сматрам за дужност да побожној приложници пожелим у рају вјечно насеље. Дај Боже, да се и други за живота сјете својпх св. Храмова, по примјеру ове већ преминуле покојнице. У Прекаји 23. фебруара 1897. Предоједник цркв. одбора, Марко Савић парох.

II. Наша Висока земаљска влада за Босну и Херцеговину, након свију милодара и прилога којима је нашу св. цркву обдарити извољела, и опет се је смиловала, те је нашој црквн на Гој;>ковцу, у парохији церовачкој, котара тешанског, поклонила ове утвари и то: I. два одјејанија са

прибором за проскомидију. II. два дискоса са једним путиром и звјездинама. III. два велика и врло лијепа ступа пред часне двери. IV. једно велико са три мала кандила пред иконостас. V. два чирака са двикирима за часну траиезу. VI. једну кадионицу од кина сребра. VII. једно копље са кашиком. VIII. ј едан свј ећњак са 6 лула. IX. једну дарохранилницу за чести. X. једну кутију са кашиком за болеснике. На томе поновном милостивом дару, подписани црквени одбор у Церовици са овијем изриче понизну јавну благодарност преузвишеној земаљској влади, која се о нама и нашим светим црквама отачански стара. Живила Впсока Земаљска Влада! У Церовици (Гојаковац) 20. фебруара 1897. За одбор предсједник: Коста Анђелић, парох.

ш. Висока земаљска влада за Босну и Херцеговину, поред досадањег дара (1. евађеља, 1. апо-