Bosansko-Hercegovački Istočnik

Стр, 1?6

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Св. 5

Тамо, у староме крају 1 ) — папе искварише вјеру и обреде наше цркве, а овдје и униЈатски свештеници почеше извртати правила св. отаца и сабора, — па чак и свјетовњаци . . . Ево примјера: свештеници, против 15. и 39. правила апостолског, својевољно прелазе с једноес мјеста на друго, а предеједник „сједињења", неки Иван Смит чак издаје и циркуларе свему унијатском свештенству и свјетовњацима, — па и у погледу црквених дјела . . . На чему је основана та самовоља, — на каковим правилима 2 ) ? Прошле је године тај предсједник издао чак под својим потписом циркулар, којем је измијенио вријеме празновања светитеља Николе, пренесав тај празник у недјељу (ове гвдине, срећом, већ нема његова потписа под сличним циркуларом !). То је већ чисто папски! Требало би још, да исти предсједник одрећује свештенике на мјеста и запрјећује им свештену службу! . , . А погледајте у правила, не само у она на која гледа 0. Сабов, већ у она св. Отаца — па ћете видјети, какове тешке гријехе чине ти људи, кад раде тако, како заиста раде! Не жалите, што сте оставили самовољне зборове и прешли у православље . . . Цлјктко рнзд^лниша нд га , по СпасвтелЈввој ријечи, злп&т-бспч (Мат. 12., 25.) — мислимо, да и сви ти „савези". и „сједињења" тако једни друге гледајућ у својим жалосним органима, — не ће дуго трајати и неће им ни трага остати, па чак, и ако их нико не узнемирује, ако само у њима и даље узвладају као до сада, распре и раздори. А сад се Вама обраћам с ријечју, многопоштованп оче Григорије 3 )! •— Нећу да од Вас кријем: врло сам нерадо од Вас примио молбу, —- то сте у неколико и сами видјели, — у погледу Вашег сједињења с православном црквом. *) Т. ј. у Евроии. Примједба иреводиочева. V Гледај на овај случај, 64. пр. шестога васељенског сабора. 3 ) Свештеник бивших унијата, који највише заслуге има, те се толико стотина душа поврати на прави пут. Примједба преводиочева.

Узрок је томе ваше пређашње владање према православној цркви и руској влади . . . Да. Ви сте нам нанијели многп туге и жалоети својом „свободом", коју би правилније било назвати „незаузданом самовољом". Само једна Ваша, врло симпатична, црта склонила ме је у Вашу корист, то је Ваша љубав за сиротог, заборављеног и потиснутог Русина . . . Ја сам сдушао од тих добрих људи, да сте Ви с њима Дијелили пошљедни залогајчић хљеба, — те то је у мојим очима.учинило Вашу личност више еимпатичну него сва ваша филсзофија . . . Сдушајућп од убогих људи о Ватаој љубави за браћу, ја не помишљах само један пут: не може бити, да је тај човјек сасма зао; невјеројатно он није такав, каква га себи представљам по његовој "Свободи" . .. Кад ми се јависте, рекосте, да хоћете од Савла ностати Павле, —- т. ј. од мучитеља правоелавне цркве — њезип слуга, који све за љу жртвује и као доказ тога, пристадосте на еве моје услове међу којијемје главни: бити „неплаћен мисијонар", што сам вам предложио због ваших непрестаних нападаја на наше мисијонаре, — док сге још били уредник „Свободе" . . . Сјећајте се свога обећања и чврсто се држте намјере, коју е.те означили. Цризивајућ на Вас сад божји благослов, искрено и од свега Вам срца желим, да се трудите у славу Божју на њиви православне цркве и да загладите пређашње своје гријехе против ње ! Од мене ви, осим најбољих жеља и братске љубави у Христу, нећете добито нпшта више ! Р1 тако с Богом и будите здраво! Призри гк некие, Бож!, и киждћ, ii пос^ти киногрлдт! ки, и о"утк(ј)ди и, егоаи нжнди дјјннцд Хкол. Л.ишгк. У гр. Сан-Франциску , 13./'25. дец. 1896. г. Николај, епископ алеутски и аљашкински. У Реље.ву. Превео с руског: С. Славков, богослов.

Велики петак.

На данашњи дан успомене распећа Богочовјека и Спаситеља нашега, нашао сам за сходно,

да изнесем оно, што сам поцрпио из историчне збирке, рјечника и земљописа о крсту и распећу.