Bosansko-Hercegovački Istočnik

Св. 5

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Стр. 183

салим је нај главнији с' тога, јер се је у њему извршило велико дјело спасења људског; у њему је Син Боисији — Христос сТрадао, осуђен на смрт и разапет на крст био, сахрањен и трећи дан славно из гроба воскреснуо. —• Још од давних времена бјеше обичај у побожних хришћана, који и данас пОстоји, да вријеме поста св. четрдесетнице проведу у тим св. мјестима; да се поклоне св. зкивоносном гробу Христовом. Заиста, љубазна браћо, красан и свети обичај, кога би требао сваки побожан хришћанин> према могућности да Изарши. Јер кад погледамо на овај ништави и варљиви свијеТ, V ком су свака зла и неваљалства, на кад га сравнимо са будућим загробним вјечним животом, у једном тренутку ока, породиће се у нама та света и боГу-угодна замисао: да је дошло Врнјеме, да се Вокајемо; да се оканемо свију злих и неваљалих дјела, која нас међу-собом растројавају — подгризају као Црв Фруло ДрвО. ЗаТо, љубазна браћо, прођпмо се оговарања, подваљивања, нсовања, лажи, пијанства и другнх БоГу мрских, а по нас штетних и убитачних дјела. Опраштајмо један другом нанешене нам увреде; покајмо се и | обратнмо се за времена, да се очистимо од гријеха наших као што и св. писмо вели: покајте се и обратите се, да се очистите од гријеха евојих. (Д. А. 3. 19.) • Чинимо добра и богу-угодна дјела. Дајимо милостињу сиромашнима, кљастима, слијепима, Хромима И другима, који наше помоћи требају, јер Господ Христос вели: ако ко'напоји једнога од ови мндц само са чашом студене воде, заиста вам кажем, неће му плата пропасти. (Мат. 10. 42.) Похађајмо уредно сваке неђеље и празника нашу св. матер цркву, јер је црква кућа божија — дом молитве, у ком ее сваке неђеље и празника свршава бескрвна жртва ради нас и нашсга спасења. Црква нас у радос.и и весељу, евојим молитвама идуховним ијесмама, кријеии и утврђује, улијева нам у срца наша своје духовне радости; а у жалости и тузи, она нас ободрава, да је можемо трпељиво сносити ; улијева нам утјехе и наде на Бога и Бзегов свети промисао да ће нас спасти и избавити како времене биједе и невоље, тако и вјечне пронасти. Учимо наше млађе да поштују своје старије, а ми сами мећу-собом поштујмо један другог.

ЈБубимо нашу св. вјеру и цркву православну; чувајмо и држимо наше српске народне обичаје, које нам наши прађедови у аманет оставише; чувајмо и држимо их као драгоцјене светиње, а и туђе поштујмо. Клонимо се свега оног што није православно нити српско. Своје чувајмо и држимо, а И туђе обичаје поштујмо, јер тако ћемо се и на тај начин моћи назвати достојним питомцима ирађедова наших, који на коцу и конопцу за крст часни и слободу златну умираху. ЈБубезна браћо! живимо у слози и братској љубави као једна браћа и синови једнога Оца небесног, које усиновљење прнмисмо посредовањем Сина Божијег Госнода Нашег Ис. Христа. Јер, љубазни моји, нема ништа љепше ни красније него кад браћа у слози и љубави живе, таковим обећава Господ живот вјечни, као што св. писмо каже. С"! нмн-6 что докро, н.ш ттб крлсно, но еж( житн критж ккНп^, Кг, 1Ш-к ко Госнодк ЖНКОТћ к^чнми, (Пс. 132. ст. 1.) Шта може проклета неслога и мржња учинити, мислим, да то сваки од нас појима. Виђелисте многе домове и честите фамилије нарочито по еелима, које су у сваком изобиљу живиле, а данас како живе? Несретним случајем увукла се је у те домове проклета неслога и мржња, па их је обурвала, срушила и скоро до ничега довела, као што н св. писмо каже: сваки град или ДОМ, који се раздијели, пропаигће. (Мат. 12. 25.) Неслога нас је браћо, у мрачни хаос од пет стотина вијекова бацила, да се ни дан данас опоменути неможемо, нити вееело очима погледати можемо. Зато, љубезна браћо моја, ухватимо се у једно коло, у коло слоге и љубави, у коло љепше будућности наше. А сад љубазна браћо, повратимо се на оно прво, о чему вам говорих, на онај красни и свети обичај, похађаље св. мјесга. Св. мјеста похађати и њима се поклонити, јеете заиста свето и богуугодно дјело, кад се то чинк нз чпстог срдачног покајања, нз чисге љубави наснрам св. вјере и цркве своје. Човјек, који ее одважи на то евето и богу"угодно дјело, он се на самом св. гробу Христовом покаје за све своје дотле учињене гријехе, завјетује се Богу, да ће свето и. богоугодно живљети, као што то св. вјера и црква православна аахтјева.