Bosansko-Hercegovački Istočnik

Св 5

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Стр, 185

Слово на парастосу блажене памети архиепископа и митроплита Георгија Николајевића. Говорио: Петар Ст. Иванчевић.

„Он је сриској цркви био дика права, Он је гаколи други Свети Сава. к Српски роде п пароде! Иошт. госиодо чиновници! Јодна 'задруга изгуби ваљана и честита старјепшну, и та задруга тужи и јадикује за својим добрим старјешином, кој' но је мудро и паметно управљо кућом, и са свом чељади, без разлике спола и рода, као и раста И узраста! Доброг старјешину жали и мало дијете у кући, а свако чељаде, па било и све комшије, пријатељи, знанци и познанци, кумови, побратими, путници и намјерници, сјећају се доброг и ваљаног старјешине неке задруге! Сјећају се његова реда и поретка, сјећају се његових врлина, сјећају се како је настојао да сваком удово.т.и па да „буду сити вуци и цијели јањци" . . . Јест, мили српски роде! и ви поштована господо чиновници! кад се тако поштује, жали и цијени, један старјешина неке задруге, шта, да рекнемо о ономе, кој' но бијаше узор старјешина српско-православне цркве, и српско-православног народа; а на броју преко по мулпјуна Србаља православнс вјереЈ! . . . Таки старјепшна и наш поглавица бијаше мила Србадијо, — онај сиједи старац ког' ви Срби браћо, два, три пута виђасте, љубисте му свету српску архијерејску десницу : и кој' но вам је и овај свети дом Божји освјештао лицем на Малу Госпојину 1893. год., и чији лик ето браћо сад на асталу у црно замотан виђате. Тај наш наш узор владика, блажене памети Георгије Николајевић, био је и живио је, имао је и посједовао све људске врлине; све врлине, као српски владика, српски књижевнпк и српски добротвор. Од свог дјетињства. па до пошљедног смртног часа ником на жао учинио није, а ни мушици зла мислио није. Живио је, и радио је цијелог свог вијека за Српство и Православље. Пјесник није се иреварио кад је геазо : „Он је сриској цркви био, Дика права, Он је школи други Са ет и Сава/'с

Па слушаоци драги, вељи су јади и невоље, кад изгубимо људе и узор старјешине, који цијелог свог живота раде, како Бог и закон божји заповиједа. Чине добро своме ближњем, никоме зла не мисле. П још већи су јади Србадијо драга, кад изгубимо старјешину високог положаја, и коме је све у руци, и који много п много добра учинити може своме народу, својој цркви и вјери. Јест поштовани слушаоци! Ал света мати црква вели: „Земља јеси, и у земљи ћеш отићи." Еле, Србадијо драга сви ће мо умријети и и отићи на онај свијет. — г Идјеже њест баљезн на шчал^ ми воздпхание. но жизн безконечнаја. и И наш незаборављени свети владика, Георгије Николајевић преселио се на онај свијет прије годину дана. И ево браћо ми се скунисмо у лијепом броју у нашу цркву, па ће мо се свевишњем драгом Богу помолити за покој душе нашег бившег узор владике и великог сриског добротвора — блажене памети Георгија ГГиколајевића. Блажене памети Георгије Николајевић рођен је у питомом Сријему, бива у покојној сриској Војводини, у селу Јаску, а године 1807., од родитеља Симе и Василије. Чпм је више науке свршио, дош о је у сриску Атину — Дубровник. ј ту је био као учитељ 1859. — 1843,; а 1843. видимо га као ваљана свештеника и учитеља опет у Дубровнику. Годнне 1858. добри Николајевић дође у Задар, главни град краљевине Далмације. '1у Георгије оста све до 1880. год. као професор-учитељ на српско- православној Богословији, и као члан-роферент конзисторије у Задру. Године 1880. виђосмо Николајеиића у шехер Сарајеву, гдје је дошао као ерпски прота, а 1881. год. већ постао је архимандрит и подпресједник наше Дабро-босанске Конзисторије. Ли цем на ( ретеније Господње 1886. год. метнуо је архијерејску свету митру на главу, и постао архиепископ сарајевски и митрополит дабро-бо