Bosansko-Hercegovački Istočnik

Св. б

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Стр. 167

може бити више примељеном и за времена ради жнвота посљедших. д) Саоаштавањв цељи и правца иосебној молитви паетира. Пастир, добро зиајући своју парохију и у истини заузет његовим духовнпм благостањем, не може да не осећа у себи побуда ка молитви о посебним предметима, која се тнчу овога или онога од његове пастве. Може, бити он је наитпао на хсакву велику препреку и шта вшне одлучни одпор у својим напорима, да обрати заблуделога на прави пут, савршену немилосрдност срца ка прнмању божанствене истине, тврдогла вост у заблуди и потпуну жељу да не изиђе из духовног мрака, у коме пребива ово или оно од поверених његовом старању лица. Сопствени наиор пастирев да пробуди заспало срп,е и просветли помрчину грехом душу виделом Јеванђеља, често се показују безплоднима; једина нада у оваком случају остаје у њега на Бога, и к њему обраћа се ои с молитвом за помоћ. е) Оживљење духовпог живота самога иастира. Посета. парохијана од пастира нма благотворни утецај и на религиознонаравствеии живот самога њега. Вез примене те пастирске мере он не може да зна иаравствено стање своје иастве, једнако као што и сам ие може бити, као игго треба, појмљив од њих. Без те мере он није у стању потребшш начином да испуни своје обвезапости и без престанка ће сазнати, да неке имати жељнога успеха у свом сгарању о душама пастве Најопширније научно образовање и практично знање људи, мало има значаја у испуњавању тога недостатка духовнога разумевања одстране пастирасвоје пастве. Свештеник не треба свесно да лишава

себе ове очевндне користн, коју он не може нолучити од својих пастирских посета. Влагодарећи тој практичној страни своје службе он се јача у убеђењу, да је побожност нешто заиста драгоцено, кад сваки дан сусретне се лице к лицу са непобитним чињеницама вере, која трпељиво подноси свако искушење, подпомажући све тешкоће, која остаје тврдом и непоколебивом, не пазећи на све промене живота истиннто вернога. Разлика, и то грдпа разлика, међу вернима и невернима извија пред пастирем у свој својој сили, кад он пази на случајеве таквих искушења који посгизавају овога или онога од његових иарохијана. Међу нашим простим народом особито међу средовечним сеоским женама, које су сав живот свој провеле у напорном, али безропотном. труду, имајући усвојој простој, безазленој вери једини извор утехе и храбрости, често је можно срести лица, која завладаите таком дубином духовнога смиренија и уједно с тим, таком јасношћу и простотом духовнога гледишта, да у беседи с таквим људтша можно је поучити се истинито- хришћанској мудрости. Изванредна свежина и неповређеност религиозних мисли срести се често у најннжим слојевима насеобина, где се налази још много силних н духовно не искварених природа, где семе јеван^елске истине пада на добру земљу, и производи свој плод слободно, без сваких страних препона, и плод тај бива овда-онда врло редак. С таковим људима им-ати посла при посетама у њиховим домовима, врло је корисно и поучно п за самога пастира. Њихова детињска проста вера представља собом заиста високу и дирљиву појаву, особито у упоређењу са хладноћом према религији и