Bosansko-Hercegovački Istočnik

Стр. 222

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Св. 6

веза раскинута. Ви сте за цијело видјели многу I кућу, у којој су владали тамни духови мржње и неслоге. Поједпни њезини чланови сретаху се равнодушно и с неповјерењем; музкевој вољи противила се жена, заповијести госиодаревој слуга. ; Њихове радости огорчаваху се неучешћем, завидљивим приговорима и подругљивим потворама. Мржња је постала као крвни нож за жртву, који је непоштедљиво морао све шежне везе раскинути, којим су се пређе њихова срца једна с другим спајала. И као што им недостаје у радости учешћа, тако исто и утјехе у жалости. Који се мрзе, ти немају сажаљења. Који се у животу непријатељски однесе једни према другим, такви не еажалијевају ни брата, који се унесрећио, хладно и без саучешћа гледе његове болове или избјегавају његову близину, да избјегну свако племенитије буђење. Па како је у фамилији, тако је и у држави. Ако је анђел мира и љубави уступио мрачном духу мржње, тад се кидају везе закона, тада влада најсуровија самовоља, тада је ишчезло повјерење толиких срдаца, тада се у крвној борби сретају често пута Синови једне отаџбине, тада се виђају смртне жртве. Биједа и невоља су сапутнице мржње. Томе нас учи сопствено жалосно иекуство. Али ваљало би, да их за навијек нестане по вољи нашег спаситеља са земље, ради тога што је дао својим шљедбеницпма заповијест љубави. Дивљи пламен страсти спречава до душе често тежњу за сједињењем и миром; до душе нама се чини често готово немогуће њезину бујну снагу обуздати, ако смо је неко вријеме задо- ■ вољством питали. Но није ли то дух љубави, што у нама угушава сваку грјешну наклоност? Нијесу ли то благи нагони љубави, којим ми своје ближње веселимо и усрећавамо? Није ли то њена блага сила, која нам не допушта, да вријеђамо свога ближњега? Није ли то љубав, којом се једино склапа право и трајно пријатељство? Није ли то љубав, која с трпељивошћу подноси слабости ближњега, која му радо опрашта његове погрјешке. Није ли то љубав, која наше срце покреће, да њежном руком потпомажемо сиромашног и биједног, ако му теку еузе жалоснице из очију? Да, она је то. Али дух д 3 убави удостојава вае љубави својих ближњих, без њега смо хладни

и без осјећаја п нијесмо кадри учинити никакве врлине; љубављу тек учимо, како се морамо са својим ближљима опходити. Њезина добротворна снага учи нае, да поднашамо болове времена, њезини су плодови нада и трплење. Само братском љубављу лако нам је учинити сваку врлину, само љубављу. — Ипак што да ређам еве благослове, који из ње произлазе? Њезин добротворни утјецај на оплемењење и усрећавање људи већ сте сами на себи искусили, ви сви знате, да је само она кадра срећу човјештва поткријепити. Спас и благослов почива на оној земљи, у којој се кнезови и подајници опасују светом свезом љубави; срећа и благослов напредују само у оном мјесту, у којем становници у духу љубави к циљу теже, палма мира цвјета само тамо, гдје љубав с брижљивом руком искорЈењује сваку отровну биљку мржње; послушност, вјерност и слога, која се нигда не поколебава, у оној су кући мили ангели хранитељи фамилијарног круга, у којој Христа слушају и држе се ријечи Његових апостола : Имајте љубав међу собом! С унутарњим учешћем слави се у оној кући сат високе радости; са сузама радосницама у оку жена и дјеца огрљују срећног оца и са срцем пуним захвалности он приви}а своје миле и драге на своЈе тронуте груди, гдје покој и ведрина разбиструју њихове погледе. Ту се чује ријеч господња: Радујте се с радоснима; али и: Плачите са онима, који плачу. У своме животу ви ете за цијело искусили: да је подијељен бол, у пола бол. Ако је твоје плачно око у судбоносним непогодама угледало само нерадосну ( пустињу, ако те немирна брига ради идућег дана испуњавала, гдје си тада нашао утјехе и ублажењасвоме бригом оптерећеном срцу, благочестиви хришћанине? Зар то није било на прсима милих, који ти дадоше дееницу небесног оца за вјерног друга у животу? Зар би се могао и тада јеткој жалости препустити, кад би ти се жена са саучешћем приближила и прозборила утјешне ријечи? кад би те твоја дјеца загрлила и узвикула: „Не плачи, оче!"? 0! на земљи има цигло једно блаженство: и то блаженство љубави. Оно једино поткрјепљује нашу срећу; оно једино помаже нешем миру. А да будемо учесници тога блаженства, Исус нам је дао заповијест љубави као најбољу и највећу; јер је она и такова, која циљем нашег земаљског живота даје нам једину највећу утјеху