Bosansko-Hercegovački Istočnik

Св. 6

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Стр. 223

Брзо пролазе сати на сату зкивота, и кад ће пошљедни откуцати, ми не знамо; али ми то знамо: озбиљни судац мртвих влада над звјездама, пред кога ће морати сви изићи, који су по земљи ходили. Он ће дати свакоме по својим дјелима. Стрепите синови људски! И најскри" венија дјела изаћиће на видјело. Пред Господом нико није праведан. Ми смо грјешници. Велики Боже! Чим ћемо се утјешити и окријепити, кад пам пошљеш озбиљног ангела смрти. 0, нека ти је чест и хвала, што си нам то сином својим навијестио! Сјећајте се, браћо моја, свечаног описивања Христова страшног суда! Он вели само оним, који су упражњавали љубав на земљи, ове спасоносне ријечи: ходите благословени оца мога, нашљедите царство, које вам је прцуготовљено од постања свијета! — ЈБубав, то ви сви при" змајте, љубав нас води у царство блаженства, и ако сио је у животу са свег срца испуњавалиона нам на крају земаљског ж вота даје највишу утјеху. Ипак јаој! с тугом и жалошћу поглед се зауставља на смртној постељи. Који се вјерно у животу љубише, гледте смрт их раставља гроб прима умрле игкрене пријатеље и преобраћа их у прах и пепео. Чим ћеш се утјешити, поштени домаћине, ако љубезну сапутницу свога живота узмораш предати мрачној земљиној утроби? Чим ћеш ублажпти свој бол, поштена жено, ако видиш оца своје нејачи гдје умире у рукама неумитне смрти? Чим ћете, очеви и матер е извидати евоје разгрухано срце, ако узморат 6 своје љубимце, синове и кћери с колијевке на ' смртна носила поставити? каква вам утјеха остаје, синови и кћери, кад вам оне, који вам живот дадогае, понесу на мирно гробл^е? Чим ћете се утјешити, ви ожалошћени пријатељи, на мртвачким сандуцима својих умрлих другара? ИТта ће утјешити пријатеље на умору, кад онима, који иза њих остају, пошљедни пут пружају дршћућу руку. Ах! ми би морали клонути духом, кад нам љубав не би дала једину највишу утјеху. Нзоме се у пошљедњем немирном часу смрти порађа најдубља и најискренија жудња, да ћемо оне, с којима се растајемо, једном видјети и поновно загрлити. Господ нам је обећао блаженство с оне стране гроба. Али, 1 благочастиви хришћани, зар би било могуће блаженство за нас, кад срце, које је рањено болои

растанка, не би дало своју жудњу утишати, кад опо не би никад на прсима оних било, с којим је овдје у евпјету тако весело куцало? Не, заиста срце се очево, материно, братовљево, сестрино и прнјатељево не би нигда умирило и усрећило, кад им не би десница возљубљеног Бога у вјечноети привела све миле и драге, који на њиховим смртним постељама вруће сузе лише. Блаженство би учинџло нестишану чезњу за сједињењем с њима свима патњом и муком. Једно се без другог не да замислити. 0 тога ће вјечни Бог љуба и допустити, да се поново видимо и здружимо са својима, или би морали сумњати у ријеч св. писма, које вели, да је Он љубав. Али то ми не можемо и не омијемо ; с тога нам остаје утјеха, коју нам даје љубав чежњом за сједињење е ћемо се једном код пријестола небеског оца наћи и загрлити; јер ће сви добити спас и блаженство., који вјеруЈу у Његовог сина Исуса Христа, Лзубав нас овдашћује и принуђава нас на ту наду; ради тога нам циљем земаљког живота даје једину и наЈ - већу утјеху. 0 камо лијепе среће. кад би раменом уз раме ходили по овоме свијету. ЈБубав нека вам буде звиЈ 'езда претходница, која вас води, е па онда ћете се и у животу и у смрти осјећати усрећеним, у животу и у смрти благосиљаћете онога, који је дао својим шљедбеницима заповијест љубави као наЈ - већу г и најбољу. Пријатељ кад те кроз живот прати Највећа то је земаљска срећа, Заједно с браћом у добру стати Такова срећа јоште је већа. * ЈБубави срца отворте с тога Највеће благо нек вам је она, Јер свећег другог од вишњег Бога Немате, знајте. нагона свога. * ■ ЈБубав медени радосне часе Вес'о пријатељ на грудима снива, Ил' пушта уз нас жалосне гласе Ако нам увијек в'јеран бива. * Кад туга мучи срдашце наше Кад нам сузе напуне очи, Бреме је наше увијек лакше Кад друго срце у помоћ скочи.