Bosansko-Hercegovački Istočnik

Св. 5

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Стр. 205

„Не мислите да сам ја дошао да покварим закон или пророке: нијесам дошао да покварим него да испуним''. „Јер вам заиста кажем: докле небо и земл.а стоји, неће нестати најмањега словца или једне титле из закона, док се све не изврши"„Ако ко поквари једну од овијех најмањијех заповијести, и научи тако л>уде, најмањи назваће се у царству небесиоме; а ко изврши и научи, тај ће се велики вазвати у царству небескоме" (Мат. глV. ст. 14—20.) „Ја сам врата; ко уђе кроза ме спашће се, и ући ће и изићи ће, и пашу ће наћи". „Лупеж не долази ни зашто друго него да украде, убије и погуби: ја до^ох да имају живот и изобиље". „Ја сам пастирдобри; пастир добри душу своју полаже за овце, а најамник, који није пастир, коме нијесу овце своје, види вука гдје иде, и оставља овце, и бјежи; и вук разграби овце и рашћера их; а најамник бјежи, јер је најамник и не мари за овце". „Ја сам пастир добри, и знам своје, и моје мене знају." „Као што мене зна отац и ја знам оца; и духпу своју полажем еа овце." „И друге овце имам које нијесу из овога тора, и оне ми ваља довести; и чуће глас мој, и биће једно стадо и један пастир" (Јован гл. 10. 9— 17). Свако друштво има свога представника: било политичко, економно, или религијско. И наша религија источно-православна има своје представнике, о они се зову свјештеници, Свјештеници су дакле пастири религије, вјере, пастири моралних начала ; која из вјере истичу, пастири народног

васпитања у масп, пастири чисто народни — пастири српски. Свјештеник зна вјеру добро до најмањих ситница. Све основне догме њему су познате, тако исто и обредне и канонске поставке. Зна шта се у вјери апсолутно не смије промијенити, а шта пак смије претрпити и неких малих измјена, па да источно православна вјера не изгуби свога карактера. Из вјере, као што рекосмо, истичу начела морална: она су регулатор у жнвоту друштвеном, која казују шта треба и шта не треба радити Каква је која вјера, онакав јој је и морал. Од источно православне вјере нема чистије, узвишеније, па ни за друштво спасоносније. Од источно православних моралних начала нема узвишених начела. Од источно православних свјештеника, који ту вјеру чувају и та морална начела шире, нема светијих свјештеника. Доказивати ове научне поставке непосвећеноме у ове ствари, било би врло тешко, јер би требало и времена и труда. Л1то је која в')сра вигие основана на исшини. она мање иотребујв материјалних средсшава за своје тирењс , а која је вјера само божанска истипа, та не потребује ни једне аспре ни једпог војника, ни томрука, нити ма чега за своје ширење; јер свјетлост сама разгони мрак. Римокатоличка — западна црква троиЈН неколико милијуна фор. годншње па ширење вјере, и то да троши на ширење вјере међу незнабошцима, ми би им опростилн, него шаљу своје свештенике п отвара своје цркве ме^у намакојн смо крштенп крштењем Христовим и освећени истином онго, па не гледамо на папу као Господа Саваота,