Bosansko-Hercegovački Istočnik

Св. 6

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Стр. 200

услова и околности, ме|ју којима се пастир налази и паства његова у датом тренутку посјете, вдрави смисао и премда мало искуства имају више значења при испуњавању те важне обвезаности, него ли ма какви савјети са стране. Пастир, чим је ступио на нову парохију, треба да му је прва дужност, да што је могуће у краћем року посјети све своје парохијане, с цељи ближега и скоријега познанства с њима. Ни један дом у парохији, ма био он најубогијом колебицом, не треба да буде превиђен за врјеме тих првих посјета. Пренебрегавајући ту прву обвезаност или одлажући извршење њено на одвише далеко вријеме, он губи згоду да један пут стави себе у дужне одношаје према пастви и да придобије њихово расположење према себи; јер први утисак обично је најјача, и, обратно, расположење људи, усљед дуге непажње према њима, мало ио мало неопходно охладни. Ако долазак пастирев у парохију падне са наступањем великих празника: Пасхе, Рождества, Крштења Господњега или на дан освећења мјеснога храма, или у које друге празнике, у које се чува од искони постојећи у нашој држави црквени обичај освећивати домове парохијана извесним молитвама и богослужбеним обредима, тада задаћа пастирева односно првих посјета својих парохијана сама собом одпада за врјеме празничних хођења са молебствијама, и њему тада није потребе дапретиче то , хођење по парохији још нарочитом посјетом својих парохијана. Само по себи разумје се, да празничка хођења по парохији у датом случају треба да се свршавају нешто друкчије, но што се обично свршава у нас, сједињавајући у себи заједно са богослужбеним и чисто пастирске обве-

заности свештеника. Још је боље, ако тај двојаки богослужбепо-васпитни карактер празничних посјета парохијских домова остане за њима и на сво будуће врјеме службе пастиреве у парохији. У таком виду они могу получити значење веома дјелоткорних средстава против једне од силних рана, које разједају здравље народнога организма, : — против недостојнога провађања празника црквених и особито храмрвнога — славе црквене. Најјачи и блтотворни су утисци, који остају у душама пастве послије оваких посјета, пропраћених личном, одушевљеном бесједом пастира, која бесједа може бити наперена и непосредно против показанога зла, могу их задржати од ових крајњих беспослица и неуљудности, у Којима су навикнули гледати себе у праз^ичне дане. С током времена парохиЈани ће се навикнути на такове посјете и, испитујући на себи сав благотворни утјецај њихов, избјегаваће показане жалосне крајности већ рвди тога само, да својим непристојним изгледом и владањем не ожалосте њиховог љубљенога и уважаванога пастира, који их посјећује. Посјећујући упрви мах своју паству, пастир, особито ако је млад и неискусан и при том има парохију мању, често подвргава се опасности да одвише брзо склапа друштвенр везе са парохијанима својим, које везе усљед неизмењивих закона општега живљења, могу поницати саме собом врло споро и постепено и при том ријетко без разних, пепријатних околности. Шегови првч утисци могу бмти веома погрјешнима и, као такови, веома брзо и лако да се. измјену. Врлоје могуће, да ће парохијани у почетку чинитн покушаје ка зближењу с њим из једнога