Bosansko-Hercegovački Istočnik
1
Св. ? и 8
Б .-Х. источник
Стр. 291
шаренога мрамора и под њиме зид. за који |е било причвршћено, те га иико немогатпе откинути. Једном дођох своме староме пријетел>у мухамеданцу Сунији Мерковићу, којега је земљиште, гдје се налази та развалина, те с тешком муком откидоемо половиду кола. На тој половини начинише у чардачићу пећ. Мухамеданци и данас говоре: „ово је плоча, на којој је поп стајо." Наумио сам, да извадим читаву плочу, па ћу је купити од споменутог Мухамеданца, и донијети у цркву 1 ). П. Такође има развалина под селом Стјепанпољем покрај Спрече, а оат далеко од бољанићке цркве. То се мјесто назива развалина Стјепана Томаша. Јамачно је и ту била црква, јер народ то мјесто зове црквина. Има и неколико четвероугаоних каменова, за које мислим, да су надгробни, јер су окренути истоку. И олтар је окрену.т истоку. Развалина је на једном брешчићу и око њега има и данас пусте земље око 100 плуисевина. Мјесто није никад било ограђено. По њему расте само смре ковик. Мјесто је на погледу. Једном копаше на тим развалинима неколико л.уди, па кад видјех, гата раде, рекох им, да чувају што нађу и мени дадну. У тај час упаде ми у очи један камен, гдје вири из земље, три корака од врата са западне стране. Кад ископасмо тај камен, нађеио други, па кад га преврнусмо, угледаемо на њему човјечју главу. Нађосмо јога 1 ) Сваке хвале доотојно. Ур.
једну, па и другу плочу, и на објема бијаше еликарије. На трећој плочи је насликана капа шиљаста облика, а на њезиној сриједи звијезда. Опрасмо светри плоче и саетависмо их, кад на велико чудо, пред нама се показа веома дивна икона, која стајаше над црквеним вратима. Слике су; Бога Оца и Исуса Христа : Саваот је наслонио десну руку на раме Христово. Ма да и ова икона говори сама од себе о дугоме и тешкоме ропству српског народа, — јер су оба лица нагрђена од невјерничке руке, — ипак је врло дивна и лако ће се моћи поправити. Конајући даље нађосмо још три камена и то: лијепо отесан надвратњак, 1 комад свода више врата и врло вјешто израђен комад од вратног стуна, на коме се и сад црквена боја добро сачувала. Све сам то давукао кући, те ћу све старине, ако се поново узгради црква, узидати у њу на ономе мјесту, на коме су биле у боља времена 2 ). По опису Митра Поповића, свештеника у Бољанићу прерадио С.
2 ) И опет позивамо штовану г. г. свшптенике и учитеље, да изволе што више пажње обратити на нагае старине, којих има свуда доста по Босни и Херцеговини. Мићемо таке описе врло радо примати. Ето отац Мигар пише нам о томе већ трећи пут, и ако му као човјеку, који није учио велике науке, није лако. Бол>е, да више пажње поклонимо старинама (као што су стари сиоменици, стара житија, пјесме и т. д.), него да пишемо Бог зна колике бесједе, које ће мало користи донијети Не устајемо тијем на проповиједи, јер је нроповиједање врло важна свештеникова дужност, коју треба вал>ан свештеник да врши свагда и на свакоме мјесту, — али свака бесједа не заслужује, да се отштамна у „Ис•точнику," јер и онако има доста. материјала. С тога овијем јављамо, даћемо од сад примати само најбоље бесједе, Ур,
Св. Сано у народном предању. Прибиљежио Васн М. Ћуковић, учитељ. (Наставак.) Св. Саво и три брата. | вољни и Вогом благоеловени. Кад ово еиромашак
Један сиромашак имао три сина. На смрти рече синовима: Драга моја ђецо! Ја ћу скоро овај свијет промијеиити, и немам вам ништа оставитп осим оне крушке крај пута. Молите се увијек Богу. поштено радите, немојте се никад на туђе лакомити, а колико сте кадри, сиротињи милостињу дијелите, Кад ви (вам) крушка роди. дијелите је увијек на једнаке талове (дијелове) Ако све извршите бпће те вазда срећни, задо-
изговори, дође св. Аранђео (Арханђел Михаил) с терезијама у руци, те му душу извади п однесе Богу на истину. Јадни синови оплакагае оца, па га по Ристову (Христову) закону сахранише. Што је отац синовима на смрти у аманег оста вио, то еу они док ее не обогатише -— тачно испуњавали. Бога еу се вазда сјећали, погато су макарие тешгсоммуком зарађивали корицу хљеба, на туђе се никад нијесу лакомили, нити су иа