Bosansko-Hercegovački Istočnik

Стр. 344

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Св. 9

на тамошње гробље п за знамење" више главе ју је познао по томе, што се прије на њој јасно умрлога. Ту ју је познао -ј- поп Саван Бабић из видио некаков натпис, али је тај натпис неко Бујаковца 2 ), кад је читао опијело и наложио исклесао, да буде „љепше". На лијевој страни ономе, ко ју је одвззао, да ју одмах натраг ј часне трапезе налази се нешто узвишитија круасодвезе и постави на исто мјесто, одакле ју је и ница с пријечницом од 025 м. У средини се одвезао. Сад етоји на она два ступа. Пок. Бабић сијеку два пријечника под кутом од 90°. У средини, гдје се сијеку пријечници налази се мала ') До буне спадала је Јабланица као и Раковица под парохнју у Бујаковцу, па је ту и свештенек становао. крузКНИЦа, а у СвакОЈ четврти ОПеТ ПО ДВИЈ6. (Свршике се.)

Св. Саво у нар Постанак пса. Оно ти је, мој брате Ришћанине, у сретне вактове (времена), кад су свеци по свијету ходали, све друкчије и боље бивало. Ко је оног вакта какво зло учинио, Бог га је одмах казнио, а данас, — Боже ми опрости, како је свијет од Бога главу окренуо, тако је и Бог од свијета обнемарио, па свак' ради што хоће, а Бог све трпи, али, имаће безбели када и наплатити, а валах, како се свијет изопачио. није далеко ни до кијамета (страшни суд). Кад је оно св. Саво са шљаком (штака, палица) ходао по свијету, затече у једној планини чобане ђе ручају. Он им назове Бога, а они сви устану па му одврате: „Бог ти добро дао духовниче!", па га понуде да сједне и штогод залежи (поједе). Св. Саво благослови јело па почне с чобанима јести. Кад су ручали, устану па Богу благодаре. Пошто то учине, чобани одмах опреме захиру (јело) у торбе и повјешају о врбе и друго дрвеће. Кад то св. Саво виђе, врло бегениса, па поучи чобане да тако вазда раде и да ни Ј 'едну мрвицу од хљеба или захире не остављају на путу, јер је грехота. а и бирећета у кући нестаје. По томе рече св. Саво чобанима да му донесу воде, а чобани, му одговоре : да им је воде у тиквицама нестало, а извора нема нигђе близу. На то св. Саво прекрсти једно мјесто шљаком, а вода одмах проврве, студена ко лед, а бистра ко биљур. Св. Саво напи се воде, а по томе и чобани, који, кад пошље дознадоше да ее онај калуђер звао Саво, прозваше оно врело „Савино врело", које оно и дан данас у оној планини извире, а свак' Га зове оним именом, како га још земаниле они

»дном предању. чобани окрстише. Пошље овога, упути се св. Саво даље и наиђе опет на друге чобане, који бијаху ручали, а захиру оставили непоспремљену па полегли по краЈ* ње и газе је. Кад то св. Саво впђе, не би му нимало мило, па не назвавши чобанима пи Бога, завика: „Ој, чобани, прокрчите ми пут од паса, да ме не уједу!" Чобани му одговоре: „Хајд' слободно, нијеси луд, видиш да нема нигђе паеа", а св. им Саво одговори: „Та, ето их међу вама" и у тај час, претвори се она захира у всетиње (псетиње), који чобане у њи'ову стоку растргај у с тога, што су чобани по божјем нимету (хљебу) газили. Исто, од тога вакта постало је псетиње (пси), с тога је врло грехота по мрвама газити, и ко их гази — жељеће их (т. ј. хљеба), а од тога се Турци добро чувају. (Од старца Остоје Ристића, из Сарајева.) Како јв постало језеро Борци. Оно причају стари људи, да је св. Саво обишао сву кршну Херцеговину и да нема ни једног мјеста и села у тој благословљеној земл>и у које он не би дошао. Ја ти — додуше незнам рећи, да ли је долазио у нашу Босну поносну, ама је сва прилика да није долазио, јер ми о томе није никад причао, а не етоЈ - и валах ни у књигама да је у Босну долазио. На пошљетку, ти то знаш боље, јер си, хвала Богу и Богородици, учио дубоке и дупле науке а ја нијееам прошао ни Часловца ни Псалтира, па не могу нп знати. Е.те, како му драго, долазио, илп не долазио св. Саво у Босну, знам ти то рећи, да је он био зелики угодник божји. (Овдје приповиједач скида капу с главе, па с дубоким