Bosniя, Gercegovina i Staraя Serbiя

— 562 жемъ ратниковъ паши и выгонимъ пашу изъ Сараева, либо выгонимъ, либо отрубимъ ему голову». Паша этого и не подозрѣвалъ, а между тѣмъ меджлисъ (совѣтъ) сталъ ему говорить: «Жаркое солнышко, нашъ честной паша! Народъ умоляетъ тебя, цѣлуя край одежды твоей, чтобы ты прочелъ ему Султанскій Фирманъ. Народъ соберется завтра въ полѣ, и проситъ васъ потрудиться тамъ прочесть ему Фирманъ.» Паша отвѣчалъ на это: «Хорошо, я завтра выѣду въ поле, и прочту Фирманъ. Такъ и слѣдуетъ по царскому закону, чтобы народъ слышалъ, что царь приказываетъ». Сказавъ это, онъ удалился въ гаремъ и распорядился для выѣзда на другой день. Но въ гаремъ пришла одна женщина пзъ дома бега Бабича и скаИзъ Сарайва пашу псЬерати, Яль исЬератъ, яль му главу осѣЬь!» Кадъ е било до неколько вакта, Меджлисъ стаде паши говоритп: «Жарко сунце, нашъ честити пашо! Народъ моли и у скутъ те люби, Да имъ царски Ферманъ проучите. Народъ сутра у поле изпЬе, И васъ молп да се потрудпте, Ферманъ онди да имъ проучите.» Паша німа на то одговорп: «Добро, сутра Ьу у поле изиііп, И Ферманъ Ьу німа проучити. Тако и естъ у царскомъ усулу, Нека чую, шта царъ заповѣда.» Тако рече, у харемъ ушіѣе И за сутра спрематп се по^е. Докъ у харемъ една жена до^е, Изъ БабпЬа бегова конака, Пашиниемъ хапумама вели: «Бегъ е БабнЬь паши поручио, Да не пде у поле съ Ферманомъ, Некъ пошале кога свогъ веЪила.