Branič
4.
Б Р А н и Ч.
БРОЈ 1.
треба својски да ради сваки правшгк, иа да могу напредовати све правне установе. Па како ми стојимо у томе погледу? — Правне сппее од вредности можем > на прсте избројати, а судба „Правде", „Судског листа", „Пороте", „Сриског правника," „Права", довољао је позната сваком правнику у Србији, па није нужно да се и па овоме месту помиње, на коме би се радо казало, да поред свпју тих ваљаних праввих листова ево и „Бранич" може да поетоји. . . . А на правној науци оснивају се сви закони који уређују правне односе држављана, па кад она није развијена, кад је она у застоју, онда се и законодавство не миче или се ограничава само на измене и допуне појединих прописа већ по:тојећих закона, онда нема напретка ни правним установама. За то имамо очита доказа код нас, у Србији. Нико не може порећи потребу коренитих реФорама у нашем законодавству. Наши грађански и казнени закони не одговарају у свему нп начедима модернога законодавства, ни правним односима држављана, јер су ти односи данас развијенији него гато су били кад с-у они закони писани. Наиг трговачки закон са његовии пропн> има о меницама и не личи на модерно трговачко и менично закоподавство, а не од говара више ни па г ми трговачким одпоспиа, који се данас простиру по целој Језропи. Устројство наших судова треба да издржи још многе реФорме, на да судови потпуно одговоре своме узвишеном иозиву. Нраво сопствености јако трпи што још немамо баштинских књига. Казнеии заводи внгае за то служе да осуђези доб] 1 осетп казну, а )ош пемају свију услова и да га поИј)««1 ,е. Основи подозрепу потнупој својој ооширпости н данас служе као саставнп доказ иротив окривљенога, а ислеђења кривичннх дела још пису прешла сасвпм у судске руке. Независп)ст судија још није потиуно изведепа, а најмање у ногледу на њихов материјалнн ноложај. Ето само пеколико предмета, па да се риди колпко пам ваља радити, ако хоћемо да напредујемо А за тај огромпи рад малена је спаг .г гк једипца, ои се може савладати само удруженом снагом е ију нагаих правпика, па да наше правне установе могу почивати на здравоме темељу таквих закона, ко и ће одговарати модерпим начелима правпе науке и културном развићу народа.