Branič

Е Р А Н И Ч.

Б1'0Ј 1.

Л86Л годипе замељује иовим законом, кој:г у гллвним свејам осиовима и данас важи. Ну овај нови закон, мес.т > да иође наиреднијим правцем, иошао је натраг и напустпо је најглавније начело, које је битпи услов за унапређење и углед правозаступничкога реда и за вршеље онз узвишене улоге, шго му је пгмел>ен и !1оз закон на име није ставио внше услов, да .је правозаетупни г мора > сзршлгл нравне иауке, него се задовољпо тиме, да се сиоооблост за звање јавног застуиника докаже испитом Осим тога он је и у другим иекпм одредоама својим иазаднији од првог и штстнији за самс адвокаге. Рсдак је закон, који. као закон о нравозастуиницима, набраја само дужности љихове. А сва права, дата тим закоиом, своде се Фактичпо иа једну једину мисао: право на ианлату за евој рад, право, које се никоме ни спорити не може. Па чак и то право умнога рада ограничсно је законом, — без разлике на квалититавну израду, — таксом, којаје у многом иогледу нсдостојна, пеправична и'штетиа. Такаа закоп, разуме се, није могао задовољити адвокате, па и сам тадањи Мпниетар Правде, који је био редактор тога закопа, всћ на годину даиа по ностапку његовом, нашао се побуђен и позвао је адвокате, да му нрсдставс недостатке у закону и љегове нггетно п.оследицс не само за нравозаступнпчки рел, него за иравосуђе п за публику, т :оја апелује н.а помоћ нравозаступничку. У сиоменици, коју су београдскп адвокатп услед овога позива поднели Министу Правде, изјављују ее еа врло основаним побудама ове жеље: 1). Да се норед прописаних услова за нримаље у иравозаступнички ред узакони и то, да су нужне правне науке и трогодишња пракса у суду ила код правозаступника. -.) Да нрсдседници првостеиених судова не судс иравозаступницима за њихове дисциплниарнс иступе, но да та власт остане искључно у рукама Минпстрг. Правде и дисциплипарнога суда. 3). Да се законом стапс јаче на пут онима, који по буџацима правозастунпичке послове раде. 4). Да се на рађивање иравозаступничкога труда уреди достојније и праведније. Споменица остаде без успеха. Значајни догађаји у држави на» шој скренуше за иеколико годпил пажљу од питања, које се сматрало можда као да није од општег иптереса. Тек 1871. године донете су у иостојећп закон из 1865. год. неке доиуне. међу којима је једна једина уевојена из споменице београдских адвоката. Тај закон са тим донунама и данас је важсћи закон о правозаступницима . и ол је управп главни новод данашњем првом скуну правозастунплка из цсле Србије.