Branič

132 Б Р А Н И Ч. БРО.) 3.

бао свој оброк у коњушници, угљар је дреждао пред механом на цичи под товаром преклињући свој зли удес. За тлм Б. Мехмед заповеди да се коњ опет натовари, угљара понова изгрдл, и иосаветује га да сутра носи угљен на иродају, а сад да се врати кући јер му је ближе, па га најзад отпусги давши му два бешлука (петака) да деци купи опанака. Пре одласка на хаџилук, док је бријао браду, често би се Б' Мехмед прерушио у чобанско одело чибук за појасом а тојагу у рукама, иа би обилазећи овде онде чобанчад и друге радине у нољу говорио овако: ,, Море братко, како је тамо код вас? Оно асето В. МежЈиед бије ли, мучи ли : затвара ли ио свинцчма, љуби ли вагие жене сестре и кИери? Еод нас све иоубија, уароиасти, огули сиротињу, све живо осрамоти Хојде да га дочекамо гдегод на бусији и'убајемв иа да бежимо у Србију\ Тамо п°, нам се добро алатити! Хајде да"д жемо сељаке. Дају нам Срби иушке муницију, иаре, војску и све шго треба ..." Или што га познаваху и прерушена, или што се бојаху издаје, тек сељани одбијаху ове понуде, хвалећи Б. Мехмеда. Једном хтеде и сградати због оваквих речи од једвог чобанина, који га отера у највећој љутини говорећи му: да ће га убиги као нса, ако се не уклони, па ће му хаџија оиросткти. После неколико дана тога чобанипа позове Б. Мехмед, и обдари га неказујући му зашто. Јемачно више из Фанатизма а мање из хигијенских обзира, световао је сељане да носе перчине низ нотиљак а спреда даглаву забријавају, уверовајући их да је то здравије за главу и не коти се нечистоћа. И сам је тако носио. Забрањзваше народу чакшире од црног сукна тобож зато што је црна вуна скупља од беле, а у стварп из мржње јер тако носе сељани у еуседној кнежевини Србији. Спази ли кога у црном сукненом руху ошишана и незабријана, рекао би му набусито да је „крагујевачки крмак." Шубаре би препоручивао а вес забрањивао опет ударајући на економију. Био је добар ловац, а вештијег од себе (као н. пр Мила ХаџиПетровића из Ниша) мрзио је. Без њега хајке у Заплању није могло бити. Једне зиме дође у Заплање Али Риза-Паша из Ниша са безима и нареди да оближни сељани сутра рано н"ђу у хајку На окупу виде сељани да у пашиној дружини нема њихова Б. Мехмеда, иа се зато растуре кућама гов^рећи: ,,без нашег хаџије немг хајке и . Заман јураху пашине заптије међу њих да се врате, опомињући их да диже хајку старешина вилајета — паша, кога сви морају слушати, они остану непослушни говорећи: ,,Море, ако је иагиа није наги хаџија! Он је номч и иаша и све! Без хаџије нема хајкеУ'' И најзад паша би приморан да свог крилног ађутанта пошаље по Б. Мехмеда п тада се хајка иоче и изврши по вод>/4.