Branič

154

б р а н и ч.

број 4.

Са изразом „ад све нове иогодбе " у §. 45. закоаодавац је хтео ово да каже : да се објави све, што би мењазо раније услове уговора и то у ономе, што се тиче трећих лица, која са трговачким друштвом стоје у нословним односпма. Ово се види из другог одељка §. 45. по коме, ако нису испуњеви нрописи о обзнани ,,и треГм би, коме доцније иромене нису иознате, с њим радио, њему стоји на вољи тражити своје ираво ирема друштву или ио иређашњем његовом устројству, или ио доцније измењеноме а пе објављеном." Не мора се н. пр. објављиватн , ако би се ортаци доцније сноразумеди, да се ићмеђу љих другојачије дели добит и штета, ј^р се то не тиче трећих лвца. И ако је закон везао тешке иоследкце за неиспуњење прооиса о обзнани, опет је пропустко да пролшпе, докае се Ема извршити та објава. Француски законодавац прооисао је, да се то има учпнитн за месец даиа од кад је угонор ортачкн потппсап. (НАСТЛВИЋЕ СЕ.)

ПОГЛЕД НА СТАЊЕ НАШИХ КАЗНЕНИХ ЗАВОДА ЗА 1883 -1884 -1885 ГОД. (СВРШЕТАК.) 4. С .МрТШСТ 1883 године умрло је 42 робијаша или 1 -59°/, 1884 „ , „40 „ „ 1'48"/о 1885 „ „ „23 „ „ 0-85% Смртност осуђеника у нашим казненим заводима, није тако велика да би имала особите бриге да задаје. Смртност осуђеника у опште стајала је скоро на једној мери за ове три гчдине. За робијаше забележено је, да их је 1885 године умрло знатно мање но у ранијим годинама, но овј долази отуд, што се те године водио нарочити рачун о умрлим младољетницима. Младољетника је у тој години био врло велики број, па је знатан број од њих и умр'о. Узимајући у рачун смртносг осуђеника у опште, за ове три године налазимо, да је, према ук} ином стању осуђенака умрло : 18??3 године 1*17%; 1884 године 1'49%; а 1885 године 1 '37%. Еа хигијену осуђеника и зграда обраћа се озбиљна пажња. Ово се може особито казати за београдски казнени завод. Истина је да само овај завод и има увек сталног лекара. ПожареЂачки завод имао је такође сталног лекара за ове три годинс. Но више га нема. Тамо