Branič

БРОЈ 5. Б Р А Н И Ч. 171

јима више пута тражио помоћи у разговору с „чов.ком из народа." па је њему предлагао да „крсти" овај или оиај нравни појам, али му таквп огледи ни један пут не исиадоше за руком; тога ради морао је саи казиватп свој (удешени, скованн) термин, па се само задовол>ити одобравањем илп неодобравањем онога, с којим је говорио. Као главне начине при увођењу вових термина извештач сматра: диФе ренцовање назива, којих већ пма у народу , т. ј. њихово ширење или стжавање. по мо1у потребне измене њихових завр ртетака. у^аимање туђих речи ц употреб,т,а.ватт,е опиг.нога, начина. Последњи начпн, познато је, има ту велику незгоду, што употребљава много речи, али је то незгода и недостатак, који не могоше избећи ни такви историјски споменици, као што је кодекс Јустинијанов, — ова, ио речима извештачевим, „класичка компилација," — и колекс Наполеонов, који се уопште одликовао збијеношћу и тачношћу својих пзраза Ова белешка о раду Богишићеву на црногорском законпку показује нам, с једне страве, како је мучан и пипав поеао „правна термипологија" на српском језику, а с друге стране и најбоље нотврђује признату већ озбиљност и савесност, с којом уважени проФесор на овом послу радн. А јасно је да ово што је к*зано за црногорску правну терминологију у многоме вреди и за нашу у Србији, јер су и многи наши правни термини само „неписмен/' те и неуместан и беемислен превод аустријских или старих руских правних термина. Желети је дакле да се и у нас почне радити, на основу Богишићевих научних поставака, на питању. које је тако значајн.- и за нашу правничку науку и за њену практичну примену. С тога и овај Богишнћев извештај треба одмах, чим буде штампан на руском језику, превестп на српски и објавити га нашим, послу внчним правцима и законодавцпма.

П. П Ђ.