Branič

172

Г. 1» А П И Ч

г .ргу 5.

НРИТИНКЕ НШИЕНЕ УЗ бПРЕДЕЉАЈЕ НАШЕГА ГРАЂИСКОГА ЗАК0НИ.4А „0 СТБАРИ1А." I. ЗЕИ?НЕ СТВА?:: 7 ТЕОРИЈИ 2 7 НАШЗН Г?ЛЂ. ЗЛКОЕИК7. ПИШЕ Г. Г е р ш и ћ. (С1ЈГЛ.1ТЛК ) Нема сумље да може у пзвесннм случајевима да буде тога измењивога тумачења^) дакле да може и сам граматички јасан смпсзо законских речи да се измени према иравоме смислу закона, који се пропашао логичким тумачењем. Али у овоме случају, о коме је овде реч (дакле прп тумачењу § 427 аустр. грађ. зак. или §. 288 нашега законика) таквој п^егргеШто аћго^апз ипак нема места прво с тога, што тај резултат логичкога тумачења, до кога, су Егсснер п Деренчип дошли иа суирот граматичкоме смислу закопсгспх речи, пије тако иоуздан п тагсо чврсто основан, као што при свакоме измењивоме тумачењу треба и мора да буде. 2 ) Одиста, то није мала и обична ствар отстуиити од граматичтш јаснога смисла закона па га изменити и заменити неким другим смислом; ту дакле свакојагсо разлози, па којима се то отступање оснпва, морају бити несумчшви, поуздани и чврсто основани, а не тек да има у њима само неке вероватности, могућности и т. д. А да у већ паведеним разлозима Екснера и Деренчана нема те иотпупе н несумњиве поузданостп и основаностп, то мислим да пи сами тп пошговани насци неће порећи. Кад би логичко тумачење давало долста са, иотиуном иоузданошИу такав резултат, до каквога та, два писца долазе, онда би пзвесзо до таквога пстога резулт&та морали доћи и такви бистри и оштроумни писци и тумачи ауст. грађ. законика као што су Унгер и Ранда, а међу тим они долазе до противнога резултата. Упгер и Ранда кажу , да је ауст. _ грађ. закони к усвојно старп)у те орију," по којој се збнрна ствар сматра као вештачки и бестелесни, правеи објект и да јој је дао законскога израза, 3 ) Екснер и Дер енчин напротив налазе, да то закоппк није усвојио, да он ни') В. о л.с>1 у м(' 1,у осталима мој: Систем римскога ирив. ирава I. стр. 45. ! ) В. Ипдсг, ВувТет (1. оз^егг. а11§. Ргјуа1:г. I. стр. 86. лрим. 37. 3 ) Ранда ц. пр. каже о томе: „ОЈевс басћ&еааттТћеј!:, 1т ОгитТе пиг ет Веегј^а&апгез, (Таћсг е1и кп ввШскег 1 сТ е а 1 е г Кесћ1з^е§еп81;апс1, ипс! во сЈпјитНзсћ Ппв^Пез К с сћ * 8 о 1) ј ек*, а1в (Ие ишгегз^аз регзоиагит 'јипвНвсће Регзоп) еТп Пцди-гек Кесћ(;8 8ићјек4. Б1еве ТкеогЈе ДтТек ип § 302 а. ћ. О В јћгеи е 8 е 4 г П с ћ е 11 АизЗгиск." К а п с! а, ВевИг, §. 19