Branič

176

Б Р А Н И Ч

БРОЈ 5.

мишљелу') целииу, па по\о\ као_тапво_ј (дакде . независпо од промене њених нојединих саставака) могу ностојатп права и пр авни одпоптаЈи, а та се _права _на њој као бестед е сној ств ари могу прибавити само символском предајом . Да би ствар бнла јаснија узмимо н. пр. да је уступљено некоме заложно право на збирној ствари (библиотеци, уметничкој збирци, стаду оваца и т. д), то право опда постоји на тој целишг као 1аквој , ма колпко се њепи саставци мењали, смањивалн пли умножавали и тако онда, кад поједине ствари испадну пз састава те целпне, онда на њима престаје и то право, јер оно варавно постоји само на иравној цедини као таквој, а та правна целина (као ,.јуристичка" ствар) остаје иста , ма колико се њени саставци мењали. 1 ) Такво је дакле схватање добило израза у аустријском и нашем грађ. закопику, и ако оно није консеквептпо н свестрано изведено. А сад кад сазнасмо порекло п зпачеље закопских опре дељаја, о којима је реч — сад тек има места да пређемо на нитање: а да дц су ти зак о нски ои ред ељајп иравилни , да ли одговарад у да наш њем п равном схватању и практичкој потреби правнога саобраћаја или су они погрешпи, непра вилни, па треба да се укину или исираве ? 0 томе ћу 1-нтаљу овде на крају још у кратко проговоритп. У почетку овога чланка ја сам већ казао како је схватање збирне ствари као јуристичке целипе, као некога беетелеснога замишљенога иравпога објекта очевидпо иогрешно и како оно до води до чудпих и аисурдпих консеквепција као н. пр. до неке апстрактне својине „па целини,' : која је различпа п незаввспа од својпне па поједпним деловима п т. д. Није дакле пужно да то сад на крају опет попављам. Свакојако дакле према данашњем нравилпоме схватању морамо, што се тиче збирпих ствари, држати се стално тога начела, да оае као тс/кве, као пеке ,.јуристичке" целине ликал а нисц иредмет ма каквога правнога одпошаја, него да се т и прав пи одпошај и тичу вазда и у свакоме случају само оних ао }единкх телесних ствари , ко|е__с.у . 1тд пмепом пеке Јзбирпе стварн (. бухваћеш . 1 : И тако се оида може догодитн да 'едаа злложки поверплад, који добијеправо залоге па пекој бв&лиотеци, нађе у тренутку, кад треба заложно право да остварк, само дее треКипе књта , јер су остале издвојене и нестале из те ведике. II он на тим појединим изди јеним књигама не може вршити своје заложно ираво, јер оно сзмо постојн на збирној ствари као таквој п па љенпм саставцима еамо аотл -, док су онн у цслшш. В. 2 е 111 е г, ( огагаеп1:аг, II. стр. 2У.