Branič

БРОЈ 5.

Б Р А Н И Ч.

175

али морам за сада завршити то своје доказивање, јер се можда већ и овако одвише отегло. Свакојако дакле ауст Јз ијски граћ. законик сто ји што се тич е збирних ствари на стаиовишту оне теор нјс, која их сматр а као „јуристичке" бестелесне ства ри и с тога је оире делио да се на њима као таквима може ирибавати својина и _заложно_ правр ади_ разуме се пр е ма њихов о ј означеној природи никако телесно м него симводс.к ом предајом . Из аустр. грађ. законик* то је схватање прешло и у наш грађ. законик у §. §. 191 288. и 308. Колику муку правницима задаје та символска традиција, то се види већ и ио томе, што се Екснер и Деренчин, и ако се слажу у побијању наведенога Унгеровога схватања, иилк после разилазе међу собом у томе питању, да ли је та законом одређена символска предаја доиста ирава предаја или није? Екснер каже: „ЈЗхе „ХЈећег^аће <1игсћ 2е1сћеп" Ј8(", кет Вевћгак!;, тШтг кегпе ТгасИНоп " („ предаја знацима" није акт државине. дакле није предаја ), а др. Деренчин напротив доказује да су 64. те традиције знацима иуаве традиције, 2 ) дакле је у томе погледу напустио Екснера, па се придружио Ранди. Показаћу другом приликом, кад будем посебице говорио о предаји, како је ту поштовани хрватс*?и коментатор бар по моме мишљењу ногрешио, те није требао напуштати Екснера кад је већ иначе уз њега приетајао. Целоме моме досадашњем разлагању беше цељ, да колико је допуштао простор оваквога чланка покушам да на чисто изведем то питање, капо се имају разумети и шта значе опредељаји нашега грађ. законика о збирним стварима. А да бих то извео, ја сам морао да се обратим оригиналу, откуда су ти опредељаји извађени и преведени, па сам при томе.. морао да се упустим у доста ризичну полемику са признатим правницима и коментаторима тога оригинала. Из свега, што сам овако непотпуно могао навести, види се да ја као што сам већ казао усвајам мишљење Унгерово о значењу опредељаја аустријскога грађ. законика о збирним стварима, а из тога онда излази да такво исто значењз имају и опредељаји нашега грађ. законика о томе предмету. Мислим да ће бити добро да сад после овога целога претресања у кратко ресимирам резултат, који се у овоме састоји: наш граћ . зако ни к по примеру свога аустоитскога оригинала о дрећ ује збир ну ствар као једну „јуристичку" ствар, као ирав ау (з%2 ) в. ЗЈегепсш, Титас, II. стр. 247.