Branič

212

Б Р А Н И Ч.

БРОЈ 6.

0 последицама необјављивања извода из уговора о ортаклуку. ПИШЕ Ђор$е Ж. Ђор$еви&. У трећем одељку §. 43. тргов. зак. прописано је ово: .. Ако ови ироииси о обзнани не бцду исауњени. уговог у &е се сматуати за неважеЛ у смотрењу оптака: но ирема треКима, који би с дууштвом какву уадњу имала. не могу се ортаци иозивати на то неважење уговоуа /' Јасно је, да је неносредна последица необјављивања неважност уговора. Но да ли се овај пропис §. 43. тиче само необјаве извода уговора о ортаклуку, или се има применити и на случајеве предвиђене у §. 45. трг. зак. пошто се у том §-фу излаже шта се још мора објавити? Сви су мишљења, да се пропис §. 43. има применити и на елучајеве предвиђене у §. 45. трг. зак. Из овог излази, да се на неважност угов^ра тргововачког друштва може позвати, ако нису испуњени прописи о обзнани како извода уговора о ортаклуку, тако и доц.шје промене (§. 45). Како је ово од тешких последица за оне, који су са друштвом имали посла, или са појединим ортацима, а и за саме ортаке, то је законодавац поставио извесно ограничење. Тако на неважност може се возвати сваки, к^ји има интереса; али на ту неважност не могу се позивати ортаци према трећим лицима. Да ово ближе објаснимо. Опште је правило, да сза лица, која могу имати интереса, да се уговор о ортаклуку огласи за неважећи, могу се, али не морају, позивати на неважност уговора услед необјаве. Од овог правила учињено је изузеће, и то само што се тиче ортака. Они се, због необјаве, не могу позивати на неважење уговора према трећим лицима, јер не би било право да се користе њиховом погрешком. А погрешка је њпхова, јер по §. 5. трговци морају сами објавити Фирму, а §. 45. ставља у дужност друштву, да испуни прописе о обзнанп. Но и самим ортацима, као што ћемо ниже вилитп, није сасвим одузето право тражити да се уговор ортаклука огласи за неважећи; гамо им закон то право не признаје према трећим лицима.