Branič

БРОЈ 10.

Б Р А Н И Ч.

351

рактеристику оваквог дела — окда је природно, и што оно не даје разлога за такво своје гледнште. Али при свем том није тешко пронаћи разлоге, са којих се такве крађе сма трају за тешке, и норед малене вредности покрађе. И онда кад би ко шта крао човеку из џепа; као и кад би ко узео тта од човека, који би спавао, — у оба та случаја, норед незаконог напада на туђу имаовину, има још бар и оиасности и за туђу личност. Јер ако би човек оназио, да лопов хоће да га покраде, ту би у оба случаја, могла да настунп борба између лопова и онога, кога би овај хтео да иокраде. Па због те опасности и за лачност, нраво је, да се оваква крађа цени строже од осталих крађа, у којима не би било и те опасности за личност; да се таква крађа карактерише као тешка, и ма да би вредност покрађе бнла малена. Н ) није само код крађа од лица, већ је и код крађа из куКа иеуи Ђорђе IV. извршио у енглеском законодавству измене о карактеристици такве крађе, Тако је он прописао, да бп била тешка свака крађа: ствари, поваца или хартија од вредности, коју би пеко извршпо из куАе, у којој људи живе Увршћујући такву крађу у ред тешких крађа, закоп нитпјетражио какву велику вредност покрађе, нити да је она извршена обијањем или проваљиваљем. И без овог носледњег услова; и ма да би вредност покрађе била ма колико малена, крађа би била тешк-?. Једини услов за такву карактеристику ове крађе из куће тражио је закон само у томе: да је ириликом извршења те кра/је какво лице било доведено у иоложпј да иретрии какав страх' г ). Као што се лако може да спази, овај последњи израз доста је ошниран, и с тога и неразумљив. За то је другим доцнијим закопом исти Ђорђе мало ближе обележио: у чему ваља да се састоји онај „страх." Тим законом Ђорђе је проиисао, да би страх постојао онда, кад би лонов речма или делом каквом обитаоцу куће показао, да ће за њ наступити лична опасност, ако би окушао да спречи пзвршење крађе, 3 ) Да ли би та личност била госиодар украдене ствари

2 ) 8 1 е р ћ е п, стр. 275. 3 ) 8 1 е р ћ е п, стр. 275.