Branič

БРОЈ 10.

Б Р А Н И Ч.

353

0 ПОЧЕТКУ ДОКАЗА НАПИСМЕНО (или о §. 245. грађ . пост.)

(СВГИ.'&ТАК.)

У писмену, које служи за почетак доказа, не мора бити потпун доказ; довољна ]е само обична вероватност. Тако н. пр. изрази у јавној или приватној исправи, којп се не односе непосредно на неко спорно де.то, него само посредно, могли бк дати обичну вероватност Но јавна исправа коју бз састдвио неладлежан званичник, ако нема па њој потниса странака, не може дати вероватности. Али, ако у јавној исправи надлежпо састављеиој, којом се странке једна другој обвезују, или између себе уговор закључују, нема нотниса једне странке, како Ке онда то писмено да се узме? У овоме питању Француско правознанство поставило је три система. По једноме, ово нисмено може служити за почетак доказа само против оне странке, која се нотписала. По другом, странке тјгеба да нмају подједнак ноложај: доследно овоме ако иисмено не вреди као ночетак доказа протнв једне, не вреди на нротив друге странке. По трећем спстему прави се разлика између тога, да ли просто нема потписа, и Т( га, да ли је поТнис отказан, т. ј. да странка пије хтела ла се потпише У ирвом случају писмено моаге бати почетак доказа против странке, која га је потписала; а у другом не може због тога, што се не пристајање на нотппс сматра као кварење погодбе. 1 ) Исто тако јавна иегграва, спабдевена са неиотиунпм иотиисом, може бити примљена као почетак доказа, ако је потнис остао непотпун не за то, што је странка тако хтела пли што је одбнла дч потпис доврши, него због околности пезависних од њене воље; као на прнлику кад је странка ночела да се потиисује, па тек што је прво почетно писмо од потписа наиисала, буде прекинута у даљем писању напрасном смрћу. Приватно писмено, и ако га није потписала личност.

против које ее изноеи, може важлтн као ночетак доказа самс

тада, кад је оно цело руком њеном написано. Код оних нисмена, која су само потписана својеручно* али нису написана, од једпе личности, ва.ља правити разлику

\ Јипзрг. ^п^га1е, стррна 197—200.