Branič

БРОЈ 10.

Б Р А II II Ч.

409

умрллх, јављајући му за Бернејеву емрт. Затим је хитно изјурио из собе и у тој безумној хитњи заборавио је да иошље писмо коронеру То на коронера адресовано запечаћено нисмо нађено је запстз у соби. Стоји и то, да је писмо тамо писао, јер на упијајућој хар тији на столу нашли су отисак његовог рукониса. Тужба тврди, да је и ова заборавност била намерна, да се обмане суд. Леон је хтео да му се верује, да је у неурачуњивом ста ау изјурио из собе, с тога је намерно оставио у соби важне ствари, које би могле иоказати траг за Воганом, међу осталима и прстен са именима „Ханри и Луција/' што га је у Лондону иоручио. Овај је прстеи нађен код легена у коме се Леоп прао од крви. Пошто је Леон, прерушен као Вог^н, целоме свету причао, да ће о Божићу ићи у Енглеску, да благ дане са женом и децом проведе, то је требао тај заборављени нрстен, чим се нађе, власт га побуди, да тражи у Лондону Ханри Вогана, који је жзњен са извесном Луц»1Јом. Тиме је уједно требала бити прикривена и намера, јер је у исто доба остало неиредато и важао писмо за прегледача умрлих. Ова два ч>а:;та требали су дакле да прегпоставе највећу узбуђеност учиниочеву, а тиме уједно да искључе могућност, да је то дело унапред ладнокрвно промишљено. Ни причање Леоново не заслужује веро. Не узимајући у вид главно питање, да Мире, кога Леон непрестано протурује, који га је у Европу послао, но чијем налогу путује по разним пристаништима и саветује се са разним адвокатима, — не узимајући у вид, да су тога Миреа у оба дела света тражили, а нлгде нашли нису, да ли га заиста нема. и да Леон не може впвести ни једнога сзедока, који га је видео са овим Миреом, нити има бар какво писамце од човека, који му је позамашан новац, 12—15.000 Франака, на расположење ставио, нити има од њега какве депеше, писма или уговора, — не узимајући даље у вид она разна прерушавања, непрекидне промене имена, досетљиве припреме, куповање оружја, намештање стана, и т. д., — не узимајући дакле све то у вид, ништа није у стању да довољна одговора даде на питање државног тужиоца: како је то, да човек, који намешта себи привремени стан, д& у њему дочека једнога адвоката, са којим разговара о оснивању неког преко атлантсксг паробродског друштва — како је то, да тај човек за тако невин иосао набавља читав арсенал од оружја, ла спрема вату, сунђер и друга средства за заустављање крви, ако није имао намеру да убије а у једно и да прикрије траг убијства? Шта се догодило одмах после убијства Бернејевог, није потпуно објашњено. Тврђењу Леоновом не може се веровати, а тврђења оптужбе нису потпуно доказана. Тужба претставља, да је Леон