Branič

44(ј

К Р А Ђ А УЛОМАК ИЗ ЕНГЛЕСКОГ КАЗНЕНОГ ПРАВА НАГ1ИСАО Ј. 1. Авакушозг! (НАСГАПАК.) Такво дело цењено је неједнако у енглеском качненом пј)а1'.у, као гахо спомснусмо мало час. Схаро енглеско казнено нраво ннје сматрадо, да би било х >1)ћегу (разбојннгатва) н онда. кад бн лонов, ухваћен на делу крађе, употребио сн.ту протпв каквог човека у намерн. да задржп п однесе украдену ствар. 1 ) Док на протнв новије енглеско ка:шено нраво увретпло је н таква дела у ред „го'1)1>еху" (разбојншитва). 2 ) Да бп моглп оценнтн. којп је од та два правца нравилнијн, биће потребно да кажемо, како п данашње кавнено право у опгате гледа на такво дело. То ћемо урадитп ако покажемо како се о томе мпсли у француско.м н немачком казнсном праву; ј ер се за та права сме рећн , да је у њима олнчена данагања наука о казненом праву. А послс тога казаћсмо. гата н наше казнено право вели о томе, јер смо дужип да се н н.сга сетимо. У осталом, већ емо н обећали да учинпмо упоред енглееког казненог права са данаитил казненим правом у овом нредмету. У фјншцуском казненом праву подељена су мншл>сп,а у оцени таквох дела. С једне стране практика Касациоиоха Суда и нски научннци, као гато је 1 .е^хатехеш!, веле, да сп.та употрсбл.сна иосле пзвргасне крађе, не треба да будс чињеница за какву тсжу карактеристику дела.->) Док с другс стране Хели разликујс: а., да ли је лонов снлу употребио са.ио да сиасе своју лнчиост; или б.. да себи сачува украдену ствар. У првом случају он сматра, да сила краћу не треба да ирави тежом; а у д]>ухом, да треба да буде нротивно, а то је да ') В 1 а ск з 4 о п е, реч. кљ. етр. 188. 8 1 с р ћ с п, реч. књ. стр. 'Ј68. *) 8 4 е р 11 е и, стр. 269. '•) 1. е § V а V е г е п (1, Ч гаКе (1е 1е»151а11оп епт^пе!, књ. '2. стр. 12У.