Branič

БРОЈ 14. БЕОГРАД 16. Ј7ЛА 1387. ГОД. I.

ЛИСТ 3А ПРАВНЕ И ДРЖАВНЕ НАУКЕ.

ОРГДН 7ДР7ЖЕ&Д ЈАВНШ ПРАЗОгдСТУПШШ. Г С?Б2Ј2. Лпст излазп 1. п 16. сваког месеца.

МЕРОПСИ. РАЈА. КУЛУЧАРИ. (Приносак за историју старог сраског ираваЈ. (СВРШЕТАК ) . 6. „Након смрти сељака кад остану еинови кИери или други сродници, који могу да раде његову баштину, гостшдар их не Ие узнемиравати. Ако су снновн врло млади. а њихова родбина или суседи хтедну да им баштину раде док не дођу до вазраста н не иочну је сами раднтн, господар Ие и то дозволити, ттошто му се да јемство да његово ттраво на кттрију од земље, не (!е бити иовре/јено." НВ. У селу Батушинцу крај Моране у околини Ниша, о ствари коју иалаже овај члан уредбе, забележио сам ио чувењу следеће: „Осгаие лп на имању сељака удова са ситном децом, која нису кадра да обрађују земљу, госиодар нх одагна без милосрђа са њихове баштине п нреда је другом, но ово се ретко дешава, јер сел.анн слоигкп доскачу невол»и, помажући удови у обрађпвању пмања до пунолества деце." Вреди помена на овом месту н следеће наређење нашег грађ. законпка, о разправи преотетих или напуштених баштина младолетника пз перноде турске владавине до 1816. и 1833. године: „Догађало се случајева, да је сироче иосле очеве смрти заостало, илп за матером у другу кућу илн у пајам одлазило, а његова баштпна остала те су ,је други или староседеоци илп иасељенпцп заузели. Зато, ако би се такво еироче, нпгде друге баштпне недобившп, па своју очевину иовратптп хтело, то сама човечност изискује п налаже : да се таква тужба уважн, п оно ако је пуполетно да се намири, ако лије мла-