Branič

473

Е Р А Н И Ч.

БРОЈ 14.

долетно да се судски обезбеди или новраћајем псте баштине ако то без уштрба н заплета бнти може, илп подобном накнадом у другој земљи еастојећом се." 7. „Више речене уредбе само еу за оне њнве и земље, које строго сиадају у баштину иоједнних сељана. ТТТ то се тиче њива које су радилн свагда госиодари својилг новцима., те њиве они могу радити као и ире, и слободно их могу давати иод кнрију коме хоИе. и 8. „Господар, који има у чифлиху своју куНу нли кулу, може иЛи тамо кад год хоИе, без иратње сељана, али све што од нмх узима да плаИа до иаре. А господари. који немају ни куЛе ни куле, не могу иЛи на чифлик други иут осем кад се сеје н жње; нити смеју и(1и у село зарад какве своје насладе и забаве, чинеЛгг одморке у чијој куЛи, н сметајуЛи куЛаннма У Р а ДУ- Таква наснља не смеју чиннти." 9. „Кад дође време жетви, гоеиодари не смеју ниучем сметати сељанима да оврипу евоја жита; нити су онн којн дођу . чо дозволу за вршење, дужни дати гоеиодару за то какав дарг 10. „Од земље, коју сељак ужнва као своју баштину, не може субаша ништа одвојнтн ни радити за свој рачун." 11. „Свака тужба н давија разиравнЛе се и иресудитн код надлежних власти од судника иостављених царском владом. Инко не може бити сам себн власннк ни судија; и зато ако се деси каква ратра нзмеђу готодара и сељана и у ствари где би госиодари имали ираво. не 11е никако бити дозвољено госиодарима да сами себн дају задовољења, него обе иарннчне стране морссју своју тужбу да иредставе надлежној власти. захтевајуЛи да се њихова ирава извнде н иресуде у меулнсу. ' 12. ,,У име кирије на земље ио чифлицима целог округа, власни су госиодарн да узнмљу од сељана нсто оно, што су