Branič

БРОЈ 1 0.

Б Р А Н II Ч.

ббЗ

случајност долази отуда, што еу Срби земљеделски иарод, и што је баштина ждребу суиротни појам о имовини. Да су Срби случајно били и осталп исклучно рибарски народ, они не би нп имали појма о баштини, а рибе, лађе и чамци без сумње да су могли бити породпчна имовпна. Својство Физичке непокретностп није меродавио за имовнпске појмове, тим мање, што једне и нсте Физичке ствари не само код разних већ и у једноме п нстомс народу могу у разном имовинском облику да се појаве. Имовинскп нојмови за ствари могу да буду разнп, п ако су те ствари са физпчког гледпшта једне н иете. Шта више једна п пста ствар може имовински облик да мења, и ако је са фпзичког гледишта не пзмењена н апсолутно опа иста остала. Да објаснимо све то једннм прнмером из старих сноменпка срнских, јер нз једног прнмера старог српског законодавца пзвнре често више економне мудрости и правничке свестп. него из многих иараграФа модерног законнка. Цар Душан у својој новел>п иркви свете Богородице (Гласиик XXIV. стр. 240) дајући јој разне земље, вели: „И ка томе ако ко што нрпложи цркви својом вол.ом и хотењем својпм од своје оаштине илн од куиљенице пли њпву или виноград или млин или нно што лубо п будишта и т. д. (НАСТДВИЋЕ СЕ.)

ЈОШ ЈЕДНОМ 0 §. 191. ГРАЂ. ЗАКОБИКА. 0 значењу, нли боље рећи о разумевању овога §-а, изродила ее готово читава распра у овоме цењеном чаеопису између г. Гершића, мога поштованог ирпјатеља, п мене покорно потписанога. На његову примедбу, да сам погрешно навео овај §. у потврду решења о томе, да кућа и плац чине једну само ствар н сматрају се као једноцело, ја сам, са тоном пуним поштовања према г. Гершнћу, одгонорио, зашто погрешку не признајем, и зашто његову примедбу не могу да усвојим. На те моје разлоге г. Гершић је плануо од л.утине н од некуд извео закључак, дасам му јаказао: даје он целимсвојим разлагањем о збирним стварма н о значењу §. 191 грађ. зак. „млатио празну сламу" и да је ногрешио. Ипошто је навео многе писце о збирним стварма у нотврду евојега мишљења о §. 19!. нашега грађ. зак., позвао се чак п на публику, да пресуди ко греши. То све даје ми познати, да је г. Гершић или сам уобразио, или да му је неко нз пакости то улио у главу, да ја мојим одговарањем на његову примедбу имам намеру да