Branič

б р а н и ч.

број 16.

А;ш ја морам на то још да кажем ово, што ће може бпти изгледати да је нешто ново и ориђинално, а то је: да се све те разне врсте целина могу по разлнци својој ноделнти само на две врсте: једне су улеалнк, зампнгл.ек.е. а то су. као што сам казао. оГшчно збнрне стварн нокретне, одвојене једна од друге ; а друге су фактучки, ];од којнх ностојп чврста ччтзичка пли механичка веза. Под нрву врсту целине, т. ј. идеалну, спадају, дакле покретне аиоддругу фактичку иепокретне, и нзвесне, механички пли фнзички сиојене, покретне ствари. Но и етвари из прве врсте целине, т. ј. збирне иокретне одвојенс стварн могу у нзвесним случајима да се имобнлишу, да се т. ј. приложе нлн ставе у службу непокретној ствари, п да тако постану непокретне ствари. Тако. стока емсштена на једноме пољском добру у и нтересу његова обделаваља, као н. пр. пелен волова или стадо оваца смештено цадн гиојења нли ])\брен,а земл.е, и ако је збипна ]10кретиа. ствар, ностаје очев идно непок])етна ствар . И тако, као што нознати комситатор Франц. грађ. права каже, те две ствари, иољско Добро н стока сједињенн, чнне само једну ствар, на име ствар ненокретну. 1 ) Тако је исто казао и наш законик (§. 188)., да је у овом случају стока непокретна ствар. Новије тшаво пде да.ве н не дозвољава. да сс за рачун лнчннх иовештлаца таква ствар узима одвојспо нод забрану н продаје, ве!1 дозвол>ава да се може узетп у нонпс заједно са земл.ом: јер те л' пнтересу друштва да зем.ва пе остаје не обрађена . 2 ) То су једнп елучајеви, где непокретна ствар постаје збирна илп колективна; а другн су случајсвп они, које је и сам г. Гершић нзволсо иризнати на странн Н24. Бранича, под тачком в., као н. пр. целокунио пмаље н еко га лнца. или носмрт на маса некога покојнтјка . Но не само да се такво имање сматра као целпна при тако назв. универсалној сукцесији, како вели г. Гершић, него се тако ематрају и остала добра. Позитивнн закони признају, иоред очевине или наслсђа, мноштво других правних целнна, као што су предметп, којп се враћају натраг по праву наелеђа у случајима законом предвићеннм; дал.е добра, која сачнњавају један мајорат. 3 ) „Беа 1 огз робт^уез гесоппа188 п1, а со1;е с!п раћчшоте, р1и81еиг8 аић-ев ишуегваШез ]ипс1Јср1С8 (п т. д.), 1ез 1»јеп8 сотрозап! пп тајога!." 4 ) Ј ) Мцјлон: НербШопз еспсез зиг 1е Сос1е сјуП, свеска прва, 1877, стр. С73. 2 ) Лоран: Ауап! ргсје! (1в Кеушоп (Ји Сос(с сЈуП, свеска трећа, Брисл, 1883, страна 11. 3 ј Мајорат је неотуђиво нснокретно добро, које иде на уживање уз титулу племства најстаријем, и које са том титулом прелази на млађег сииа јсдне Фамилије. 4 ) с бри и Го: Соигз (1е ДгоП; С1\Н (тапсајз, четврто пздање, друга свеска, Дариз 1809, стр. 3.