Branič

544

Б Р А Н II Ч.

БРОЈ 16.

казну за крађу са лађе, морамо одмах додати мало објашњеља. ЈП1Д велимо да за крађе еа лађа нпје бнла одређена смртна казна, ту вал>а разумети, ако бн се што украло еа лађе, која није била тада ни у каквој опасности ; јер за крађе са лађа, које би се тоииле или би иначе биле у опаености, старо енглеско казнепо право на против одређивало је смртну казну, као што смо већ казали напред. Најпоеле енглеско казнено право спомиње п трећу врсту тешких крађа, за коју није прописивало смртну казну, већ само: робнју, заточење или затвор. То је, кад би ко нешто украо од каквог човека, а да овај не примети, иа прилпку из његовог џепа. 1 ) То су трн врсте тешкнх крађа, које и у старом енглееком казненом праву стоје као пзузеће одноено облика казне. А све остале тешке крађе, како оне, које смо споменулп иапред, тако и друге, старо енглеско казнено право казпило је смрћу. Управ може се рећи: да је у старом енглеском казненом праву казна смрти била редовна за тешке, крађе у оигате ; а само но изузећу, да се у неким случајима тешких крађа могла досудитп блажа казна, лишење слободе. Овим би могли да завршммо говор о облпку казне за тешке краће по старом енглеском казненом ираву. Но пре него што бпсмо то урадилп, неће бпти излншно, да потражимо узрок оној разлпцп о казнама за крађу стоке с једне стране, и за крађе из дућана е друге стране. Прпродно је, да запитамо: за што ли да се крађа стоке казни смрћу, кад се она може да украде н из поља, а за што опет крађа из дућана, па ма бпла и са обпјањем или нроваљивањем да се казни еамо лшиењем слободе??! На ова питања не може битп другог одговора до тог: да је узрок тој неједнакостп био у томе, што се оном строгошћу за крађу стоке нарочито хтела да заштити радња са земљом, која је у оном добу, кад је постало енглеско обичајно право, била главна чињеница у газдинству у опште код народа оног доба, а којој је радњи етока ансолутно нужна. ') В1аск8(опе, 184—186.